Vrati me na stranicu o zdravoj ishrani
Izvor: Ekonomistonline
Leukoza goveda
Marginalizovana zaštita
Leukoza goveda je hronična infektivna bolest tumoroznog karaktera čiji je osnovni simptom zloćudna proliferacija ćelija u organizmu; najviše zahvata hematopoetske organe (linfatični organi, jetra, slezina, linfni čvorovi, koštana srž...), javljaju se tumorozni proliferativni procesi, nema terapije i jedino rešenje je neškodljivo uklanjanje oboleih goveda, odnosno prinudno klanje
U svetu registrovana pre sto godina, leukoza goveda je kod nas
došla polovinom sedamdesetih prošlog veka sa prvim kontigentom goveda za priplod
uvezenih iz Danske, uglavnoim za oplemenjivanje domaće rase na farmama PKB.
Bolest se javlja kao posledica infekcije sa takozvanim onko-virusima (familija
Retroviridae) koji izazivaju tumorske proliferacije; proces u organizmu karakterišu
tumorozne. Profesori Veterinarskog fakulteta su u to vreme savetovali, s obzirom
da je reč o zarazi koja se ne leči, da se uvezene životinje uklone, dok je državno
rukovodstvo smatralo da bi to bila velika materijalna šteta i da će se struka
izboriti sa leukozom. Međutim, ona ni do danas nije iskorenjena, niti se zaražena
grla uništavaju. Kako ima sve karakteristike lančane zaraze, infekcija se prenosi
i na potomstvo, a procenat obolelih grla stalno varira. O leukozi smo razgovarali
sa prof. dr. Bosiljkom đuričić, sa Katedre za zarazne bolesti Fakulteta veterinarske
medicine u Beogradu.
Bosiljka đuričić: Nekontrolisan promet životinja pravi je rasadnik zaraznih
bolesti
E Leukoza goveda ugrožava život životinja do uginuća. Koliko je ovaj virus opasan
po zdravlje ljudi, da li je zonozan?
Bosiljka đuričić: Virus leukoze goveda pripada grupi virusa
"E", kojoj pripada virus T-e ćelijske leukoze kod čoveka ( HTLV virus).
Znači, nalaze se u zajedničkoj grupi izdvojeni od svih drugih animalnih onko
virusa. Prema teoriji naučnika istočnog sveta virus leukoze je nastao nekom
mutacijom iz zajedničkog stabla, odakle potiče HTLV virus ljudi i po takvom
tumačenju, virus leukoze goveda bi mogao da bude zonoznog karaktera - da izaziva
oboljenje kod životinja i kod ljudi ili svojim prisustvom u organizmu da potpomogne
nastanku leukoznih procesa kod ljudi. To su takozvane leukemične forme kod ljudi
koje bi, prema istočnim autorima, mogle da uzrokuju nastanak leukemija. Stručnjaci
sa zapada, međutim, tvrde da leukoza nema uticaja na ljudsko zdravlje.
E Šta struka radi i koje su šanse da se ova pošast iskoreni?
B. đuričić: Veterinarska struka naše zemlje već godinama ulaže značajne napore
i u materijalnom i u dijanostičkom smislu da se bolest dijagnostikuje i obolela
grla isključe iz proizvodnje. Planskim radom u proteklom periodu broj obolelih
je bio sveden na manje od 1 odsto. Nažalost, poslednjih 10 godina, zbog samnjenja
sredstava u republičkom budžetu za iskorenjivanje naročito opasnih zaraznih
bolesti, smanjen je broj ispitivanih životinja, a samim tim i broj registrovanih
slučajeva, što je imalo za posledicu nekontrolisano širenje bolesti. Sada je
procenat obolelih grla mnogo veći. Uz postojeći program mera pokušavamo da lokalizujemo
zarazu i sprečimo dalje širenje, s obzirom da se radi o neizlečivoj bolesti
od koje životinja ugine za četiri do šest godina. Najveći problem su priplodna
grla kod kojih se leukoza prenosi na podmladak. Obolela životinja može da se
zakolje, ali to to meso nije visokoupotrebljivo i mora termički da se obrađuje.
Ono ide u neke manje vredne proizvode koji nisu za ljudsku upotrebu.
E A sirovo mleko?
B. đuričić: Sirovo mleko i neki mlečni proizvodi od termički neobradjneog mleka
mogu za neko vreme da očuvaju virus. Zato upozoravamo da se mleko od takvih
životinja ne može koristiti za ljudsku ishranu, jer tada virus direktno neobrađen
ulazi u organizam - kod konzumiranja neprokuvanog mleka ili mladog sira. Ukoliko
se, međutim, priklonimo zapadnom tumačenju, leukoza ne predstavlja problem za
ljude, bez obzira što je izaziva virus iz onko grupe. Inače, što se raširenosti
leukoze tiče ona je značajno prisutna u zemljama centralne Evrope, ima je dosta
u Švedskoj, u zemljama Bliskog istoka, Balkanskog poluostrva, u SAD. Danci su
uspeli da je iskorene. Kod nas je nema u regijama gde se uzgaja domaće goveče,
ali je zato u nekim područjima gde je bila prisutna intenzivna kooperacija sa
velikim kombinatima bolest u zapatima prisuna i između 40 i 60 odsto.
E Znači li to da kod nas leukoza nije poprimila velike razmere?
B. đuričić: Bez obzira na dobijene epizootiološke podatke ona nije visoko raširena
zaraza, može reći da je zaraženo između jedan do pet odsto od ukupnog broja
goveda. Međutim, raspored je neujednačen, pa je znatno prisutna u Vojvodini,
a skoro je nema u južnim delovima Srbije. Naši stručnjaci više od tri decenije
pokušavaju da iskorene leukozu, sprovode se programi i razne mere, što je posao
na duge staze. Dešava se da se u nekom intervalu od dve-tri godine uradi puno
stvari, a onda se zbog nedostatka para prekine program. Zbog toga celovit program
nikada nismo doveli do kraja, a sve što je urađeno u prethodnom periodu praktično
pada u vodu. Zato nam se leukoza održava godinama.
E Smatrate li da bi se obeležavanjem goveda smanjio procenat zaraženih grla?
B. đuričić: Svakako, ali bi program obeležavanja bi trebalo da se sprovede na
celoj teritoriji države kako bi kompjuterski moglo da se prati kretanje svake.
Nekontrolisan promet žuvotinja, bez ikakvog zdravstvenog uverenja, pravi je
¨rasadnik¨ raznih zaraza i tu su na potezu odgajivači koji bi za svaku životinju
trebalo da traže zdravstveno uverenje. Ukoliko to ne postane praksa, mi ćemo
sve manje moći da im pomognemo.
Nadežda Vodeničar
http://www.blic.co.yu/arhiva/2003-01-24/strane/drustvo.htm
BEOGRAD - Proteklih dana veterinarske službe u nekim gradovima Srbije registrovale su pojavu leukoze (leukemije) kod domaćih goveda. Program suzbijanja ove bolesti postoji, međutim evidentno je da on nije dao očekivane rezultate u praksi. - Leukoza je kod nas stigla 1967-1968. godine, sa danskim govedima, na farme PKB-a i godinama, u manjoj ili većoj meri, opterećuje domaći stočni fond - kaže za „Blic“ prof. dr Bosiljka đuričić, šef Katedre za zarazne bolesti Veterinarskog fakulteta u Beogradu. Bilo je predloga da se zaražena grla pokolju, navodi dr đuričić, međutim kako to nije odmah urađeno, leukoza je ovde prisutna već skoro četiri decenije. Ima gazdinstava gde je i polovina stočnog fonda zaražena virusom leukoze - tvrdi ona.
Centri za veštačko osemenjavanje goveda, prema zakonu, moraju da budu „slobodni“ od virusa leukoze, napominje dr Đuričić.
Prema važećim merama, nakon identifikacije seropozitivnih goveda ona se žigošu i izdvajaju, objašnjava naša sagovornica, primećujući da je ekonomska šteta jedan od dominirajućih problema kod ove stočne bolesti. Virus goveđe leukoze je termolabilan i termičkom obradom mleka i mesa on se odstranjuje, dobijeni proizvodi mogu dalje da se koriste (hrana za pse, mačke i druge životinje), ali nisu za humanu upotrebu, kaže dr đuričić i dodaje da virus pripada grupi leukoznih virusa u kojoj je i uzročnik leukemije kod ljudi (grupa E). Polemika oko povezanosti dva virusa, sa pojavom leukoze kod goveda i kod ljudi, u stručnoj javnosti, još uvek traje, ukazuje dr đuričić. Zapadni stručnjaci, navodi ona, smatraju da goveđa leukoza nije zoonoza (grupa oboljenja koje se prenose sa životinja na ljude), dok istočni stručnjaci zastupaju stav da ta veza nije dovoljno istražena i zato savetuju oprez. Kod nas, navodi dr đuričić, nije bilo naučnih istraživanja, a nema ni preciznih statističkih podataka koliko goveda godišnje oboli od leukoze, kaže dr đuričić. Prema stručnim procenama, godišnje se kod nas zarazi par hiljada grla. U nekim područjima je goveđa leukoza gotovo stalno prisutna u manjoj ili većoj meri (Banat, Bačka na primer).
- Virus goveđe leukoze je lančana zaraza koja se preciznim merama
i organizovanim radom može iskoreniti za pet do deset godina - kaže dr đuričić.
Većina evropskih zemalja, napominje ona, dugoročnim merama iskorenila je goveđu
leukozu, tako da ova bolest u Velikoj Britaniji, Danskoj, Švajcarskoj i drugim
zemljama nije prisutna.
Z.D.Marković
Tako pitome, a možda i opasne
Goveđi rašomon
Nepobitno je da na našim farmama mirno preživaju krave obolele od leukoze. Ali, dok jedni upozoravaju da su one opasne za ljude, drugi smatraju da nema mesta za paniku, tvrdeći kako je sve pod kontrolom
Žuti kartončić na desnom uvu i žig na bedru u obliku slova "L" obeležavaju i odvajaju ove jadne životinje. Bolesne su, neizlečivo. Dijagnoza im je - leukoza. Na farmi PKB-a u Kovilovu kod Padinske skele leukozne krave su odvojene od ostalih, u posebnoj su štali.
Inženjer Ratko Tomić, pomoćnik direktora PKB-a za stočarstvo, doveo nas je na farmu da se uverimo kako je bolest pod kontrolom:
- Ne negiramo da je ima. Od 7.800 grla oko 1.800 je zaraženo. Izdvajamo ih, kontrolišemo i posebno postupamo sa njima. Ispitujemo, vadimo krv, pratimo. Silne pare smo utrošili na reagense za utvrđivanje bolesti sa željom da je suzbijemo, da se ne širi. Uzročnik je virus. Leukoza se često poistovećuje sa leukemijom kod ljudi, ali ona nije zoonoza, ne prenosi se na ljude. I nismo mi jedini koji muku muče s njom. Ima je i kod drugih. Meso je uslovno za upotrebu, a to znači da treba da se odstrane napadnuti delovi i organi, limfni izraštaji, a da se meso kontroliše i termički obradi.
Kako kažu veterinari
Božidar Puzović, doktor ekonomskih nauka, stečajni upravnik PKB-ove klanice "Imes", kao sliku stanja navodi primer da je nekad u klanici bilo zaposleno četrdeset osam radnika i da je među njima bio samo jedan veterinar, a sada na sto osamdeset radnika kontrolu obavlja šest veterinara.
- Ja sam po struci ekonomista i sa te strane gledam na ovo. Želim da klanicu izvučem iz nezavidnog položaja, da ne ode u likvidaciju. Da radnici ne ostanu na ulici i da ne propadne oprema. A kad je reč o kravama, slušam šta mi kažu veterinari. Ako oni odluče da je leukoza krava škodljiva, ja ću je odstraniti. Ali, svuda u svetu se to radi na račun države koja, brinući o zdravlju naroda, plaća suzbijanje bolesti.
Dr Puzović se oslanja na mišljenje veterinara i inspektora koji danonoćno, kaže, prate rad klanice. Pregledaju krave pre i posle klanja, i odlučuju gde koja odlazi, u mesare za ljudsku upotrebu, u kafileriju ili privatnicima koji je prerađuju za životinjsku ishranu, na primer za pse. Takvo meso dobijao je ranije u većim količinama i beogradski Zoološki vrt za ishranu životinja, posebno lešinara, jer su oni otporni na namirnice sumnjivog kvaliteta.
- Ali, slabe su platiše. U klanici je stečajni postupak i moram da brinem o svakom dinaru. Vuk Bojović, direktor Zoološkog vrta je simpatičan čovek, mogu reći moj prijatelj - kaže dr Puzović - ali slabo plaća. Ima kod nas dug od 160.000 dinara i u ovakvim okolnostima ne možemo da tolerišemo takvo ponašanje. Zato smo mu obustavili isporuke. O sudbini mesa krava obolelih od leukoze odlučuju veterinarski inspektori koji procenjuju da li je bolest određenu kravu zahvatila više ili manje. Šta dalje rade kupci mesa za koje kontrolori kažu da može da se ograničeno koristi, to jest da se posle termičke obrade upotrebljava za izradu mesnih prerađevina, ja zaista ne znam. Taj put dalje, takođe, nadgledaju veterinarski i ostali inspektori.
Inž. Tomić tvrdi da ni mleko leukoznih krava ne odlazi u prodaju nego se posle prerade koristi za ishranu tih grla.
Ova dva naša sagovornika pokazuju hrpu zapisnika veterinarskih inspektora koji uslovljavaju ovo ili ono i tvrde nam da postupaju po zahtevima. Kad inspektori odluče da je grlo za uništavanje, oni tako i postupaju, kada odluče da je za delimičnu, ograničenu upotrebu, tako i rade. Samo meso zdravih krava ide u mesare, kažu nam.
Jeste pa nije
Letos je PKB-ov institut "Agroekonomik" zatražio stručno mišljenje Fakulteta veterinarske medicine, tačnije katedre za higijenu i tehnologiju namirnica animalnog porekla, da bi se rasvetlila ova bolest za koju neki tvrde da je opasna, a drugi da nije opasna po zdravlje ljudi.
Prof. dr Olivera Bunčić je dala mišljenje u kojem je navela da "virus leukoze ne parazitira van tela životinja i da je poznato da njega uništavaju neki deterdženti kao i temperatura od 60 stepeni Celzijusovih tokom trideset sekundi". I zaključila je: "Ukoliko se pri pregledu mesa nađu tumorozne promene u pojedinačnim limfnim čvorovima (tumorozne promene mogu da zahvate ćelije limfocita u svim delovima tela životinje), u tom slučaju se samo promenjeni limfni čvor odstranjuje, a meso je upotrebljivo bez ograničenja. Kada je u pitanju generalizovan proces (promenjena je većina limfnih čvorova na trupu, slezina nekoliko puta uvećana, sivo bela lezija na bubrezima, promene na jetri, crevima), a pri tom je životinja izrazito kahektična, meso je uslovno upotrebljivo..."
Mišljenje je svojim potpisom podržao i šef katedre profesor dr Lazar Stojanović. Nekoliko dana kasnije profesorka Bunčić šalje Institutu ispravku i priznaje da joj je skrenuta pažnja od načelnika Republičke veterinarske inspekcije za grad Beograd i dekana njenog fakulteta na grešku koja je u suprotnosti sa pravilnikom o načinu obavljanja veterinarsko-sanitarnog pregleda, pa kaže da je u prvom slučaju formulacija bez ograničenja u stvari sa ograničenjem, a u generalnom slučaju, kada je celo telo životinje zahvaćeno, takvo meso neispravno i valja ga uništiti.
Tadašnji načelnik Veterinarske inspecije za Beograd dr Miroslav Stojšić, reagujući na stanje, poslao je dopise na više mesta upozoravajući na praksu u raznim gazdinstvima pa i u PKB-u. Jedna takav dopis je poslao i tadašnjoj republičkoj vladi Mirka Marjanovića. Prepisujemo delove ovog upozorenja:
"...Kod nas za ovu bolest dat je naziv leukoza da obični ljudi ne bi shvatili o kakvoj se zarazi radi opasnoj po zdravlje životinja i ljudi. U svetu naziv za ovu bolest je leukemija - kancer goveda. Svetska nauka je došla do saznanja da je uzročnik leukemije krava povezan sa leukemijom, odnosno rakom krvi i limfnih čvorova kod ljudi... Leukoza - leukemija goveda je uvezena u PKB osamdesetih godina i tada se meso zaraženih goveda spaljivalo u kafileriji na visokim temperaturama i pravljeno je mesno-stočno brašno. Mleko se obrađivalo sušenjem na 136 stepeni kao mleko u prahu i koristilo za ishranu životinja. Od 1990. godine leukoza se ponovo pojavila na farmama i na suzbijanju se nije radilo skoro ništa. Neodgovornost na farmama PKB-a je bila velika jer nisu izdvajali bolesne od zdravih životinja i tako se zaraza širila.
Nažalost, PKB je proširio tako zarazu po celoj Srbiji prodajući rasne junice, a meso je išlo u javnu potrošnju kroz preradu a mleko se mešalo sa mlekom zdravih krava i tako se prodavalo za ishranu naroda a posebno dece... Direktor PKB-a preko svoje službe vrši stalni pritisak i traži mišljenje naučnih institucija kako bi mogao staviti u promet meso i mleko od krava koje su zaražene leukemijom, ne osvrćući se na posledice prvenstveno na ugrožavanje zdravlja ljudi i na uništavanje stočnog fonda... Protiv istih će se pokrenuti krivični postupak."
Dr Stojšić kaže da je leukoza zarazna i prenosiva na ljude, a u PKB-u tvrde da nije. On je dopis vladi poslao 3. oktobra, a odnedavno više nije načelnik veterinarske inspekcije grada Beograda. Na njegovo mesto je došao Petar Kostić, koji se tek uhodava, kako nam je rekao i posle konsultacija odbio razgovor o svemu ovome. Konsultovao se sa pomoćnikom Republičkog ministarstva poljoprivrede dr Slobodanom Ilićem, koji nam je pak rekao da bez potrebe dižemo paniku i nasedamo na izjave raznih neznalica:
- Odgovorno vam tvrdim da je svaki kilogram mesa, osim naravno onih iz gepeka i ispod šljiva zaklane stoke, pod kontrolom. Naši inspektori sve pokrivaju i niko nije lud da ugrozi zdravlje ljudi tek tako. U klanicama se zna šta se radi, postoje pravilnici i ljudi koji nadziru njihovo sprovođenje.
Lavovi čekaju
Prof. dr Danilo Vicković, donedavno dekan Veterinarskog fakulteta, začuđen je nemarom i neodgovornošću onih koji tvrde da leukoza nije opasna po zdravlje ljudi. Kaže nam da tu ne sme da ima dilema:
- To pričaju oni koji imaju interes da prodaju, a ne da bacaju i uništavaju takvo meso. Leukoza je zoonoza, bolest koja se prenosi na čoveka i s njom treba biti vrlo oprezan. Zašto ih onda, ako inspektori nalože uništavanje, čuvaju u hladnjačama. Postoje stočna groblja, postoje jame, postoje peći...
Vuk Bojović, takođe, ima razloga za sumnju:
- Ranije je Zoološki vrt redovno dobijao takve krave koje se ne koriste za ishranu ljudi. Pojedine životinje su rezistentne na takvo meso, pa smo ih, ipak, termički obrađivali pre njihove ishrane. A u poslednje vreme ne dobijamo meso iz PKB-a. Kažete da ste čuli da smo neplatiše. Evo vam našeg komercijaliste pa neka vam kaže javno.
I zaista komercijalista Milica Cimbaljević odgovorno tvrdi da su sve dosadašnje fakture PKB-u uredno plaćene i da Zoološki vrt ne duguje ni dinara:
- Imali smo nekih 40.000 dinara duga nastalog za vreme bombardovanja, ali je to sporazumno otpisano.
A Bojović kaže da su, u znak zahvalnosti, PKB-u za to poklonili dva magarca i dva labuda, kao ukras njihovom radnom dvorištu u Padinskoj skeli.
- Tvrde da mi ne plaćamo, a da privatnici plaćaju. Otkud odjednom toliko ljubav za privatnike od kojih mi posle kupujemo to meso, naravno po višim cenama. I tvrdnja da deo mesa ide privatnicima za proizvodnju pseće hrane je čudna, jer niko kod nas ne proizvodi pseću hranu. Verujem da to ide za ljudsku upotrebu. Da razmotrimo stvar. Inspektori nalože da se određene krave zahvaćene leukozom zakolju i unište, a u PKB-u ih čuvaju u hladnjačama. Zaštođ Za koji trenutakđ Kafilerija u Borči ne radi pa šalju u zrenjaninsku kafileriju. Zar im se više isplati da tamo šalju nego da Zoološkom vrtu prodaju. Uostalom te krave su osigurane kod "Dunava" i plaćene su PKB-u. Znači, dva puta ih prodaju. A i koža se tu ne baca. I ona se na crno prodaje po sto maraka.
Kafilerijsko brašno
Dr Božidar Puzović, stečajni upravnik "Imesove" klanice demantuje tvrdnje Vuka Bojovića. Od "Dunava" nema nikakve nadoknade, a pokazuje nam potvrde (više njih) kojima se potvrđuje da "Superprotein" Zrenjanin - pogon kafilerija prima od "Imesa" "leukozno meso" izraženo u kilogramima. Potvrde su na po nekoliko hiljada kilograma takvog mesa. Upisani su i registarski brojevi kamiona koji su prevozili takve bolesne krave.
Veljko Miletić, upravnik zrenjaninske kafilerije, razbija nam zabludu da njegov pogon uništava to meso:
- Mi ga tehnološki obrađujemo, meljemo i pravimo stočno brašno za ishranu stoke. Tako su nam naložili tehnolozi.
Na pitanje ko odlučuje gde koje meso ide, privatnicima, kafileriji ili na stočno groblje, prvi čovek "Imesa" kaže da to rade veterinarski inspektori kojih u svakom trenutku u "Imesu" ima šestoro.
Na kraju, niko ne može da se pomiri s tim da je ova priča razjašnjena, jer će se narod pitati - jeste li ili nije sve pod kontrolom ili van nje. Zašto su mišljenja toliko podeljena, ko šta skriva, ko brine a ko ne brine o zdravlju ljudi.
I da čitaoci pogrešno ne razumeju, uopšte nije reč o bolesti ludih krava koja je trenutno tema broj jedan u Evropi. Ali, ni leukozne krave nisu za potcenjivanje!
Ozren MILANOVIĆ