USKORO
c) RECIKLAŽNE IGRAČKE
IGRAČKE
KOJE ŠTEDE PRIRODU I ENERGIJU
2) EKO IGRE
Tekst za odrasle - mame, tate, vaspitače i radioničare
Želja
nam je da deca uzrasta od 5 do 14 godina starosti kroz igru direkno
dožive, ispolje i shvate neke od osnovnih principa ekološkog obrazovanja.
Potrudili
smo se da se naše dečije igre u vidu radionica baziraju na zajedništvu,
pa stoga ni jedna od igara ne podstiče podelu i sukob ili takmičenje
kao odlike principa moći i korporacijskog mišljenja.
Osnovna ideja radionica je da deca dožive slobodu da su u stanju
da deluju, kao i da obrade i usmere niz veoma važnih unutrašnjih
iskustava, koja se u dosadašnjim školskim sistemima nisu pozitivno
negovala, jer je sistem bio programiran po principu piramide moći
- najuspešnijem nagrada - slabijem - kazna.
Bavljenje ovim iskustvima je veoma osetljiv posao, jer ih deca
često nisu svesna (npr, nedoumica, sumnja, zbunjenost, ljubav,
sloboda...).
Ti doživljaji su osetljivi na ukupnu atmosferu okruženja (mesto,
doba dana, raspoloženje vaspitača, raspoloženje deteta,prethodna
iskustva deteta...) pa se lako može desiti da se umesto ciljanog
iskustva dobije njegova suprotnost.
Tada do izražaja dolazi iskrenost radioničara, njegovo mentalno
stanje i iskustvo i mogućnost da sa detetom zajedničkim snagama
prevaziđu negativno iskustvo.
NAPOMENA:
Svako forsirano, nametljivo (egocentrično) ili diskriminaciono
ponašanje radioničara postaće kontraproduktivno (čak je i pohvala
pojedinačnog deteta kontraproduktivna, pa treba pljesnuvši dlanovima
izvesti grupu iz usmerenosti na uspešno dete pa pohvaliti grupu
šireći ruke ka svoj deci uz reči podrške).
Potrebno je stvoriti atmosferu punog uvažavanja svakog člana grupe,
a time i njegovog doživljaja. Uloga radioničara je da u grupi
primeti svako dete, podrži ga tačno tamo i koliko je potrebno,
a da ga pritom ne izloži neprimerenom iskustvu.
Pažljivo doziranje sebe je veština i važno je da radioničar ne
postane autoritet, sudija ili bezgrešni model.
Bolje je da dete ostane uskraćeno za sopstveno iskustvo nego da
sumnja u verodostojnost prenetog!
Put
kojim dete ide je IGRA - ISKUSTVO - SAZNANJE - RAZVOJ.
Zbog toga je bitno da pri donošenju zaključka zajedno sa decom
učestvuje i radioničar (vaspitač) i sugeriše im i pojasni opšti
stav, smisao na samom kraju pojedinačne radionice.
Preporuke
su da se počne sa grupnim igrama, kako bi se deca oslobodila od
treme usled istupanja, kako bi se stvorio duh zajedništva, a da
se tek pri kraju pređe na igre kada svi učestvuju, ali je u centru
jedno dete.
Optimalno je raditi sa grupom sastavljenom od 10-toro do 15-toro
dece, čiji razlika u godinama (uzrasni raspon) ne prelazi 3 godine.
Ovo je važno jer manji broj učesnika ugrožava grupnu dinamiku
i strukturu, a veći broj dece čini rad površnijim i smanjuje kvalitet
i efekte rada.
Učestvovanje dece u radionicama uvek treba da je na dobrovoljnoj
bazi.
Princip rada ne uključuje posmatrače, pa deca koja ne žele da
učestvuju trebaju da dobiju ponuđenu alternativu da rade nešto
drugo, ali sa napomenom da se u svakom trenutku mogu priključiti
radu ove grupe. Ako radionice vodi jedna osoba bez pomagača (što
se ne preporučuje), decu ne treba ostavljati da čekaju, već ih
animirati nečim, a za to vreme dok recimo crtaju, dati smernice
drugoj grupi.
Vrlo
je korisno da se neka od osnovnih pravila ponašanja dogovore (a
ne nametnu) u početnim fazama rada, (npr. javljanje za reč, izlaženje
iz radionice...), jer ako su pravila nenametnuta veća je
verovatnoća da ih deca prihvate kao svoja sopstvena pravila.
Priprema
radionica je veoma ozbiljan posao, a samo izvođenje je veoma naporno
za radioničara, pa se treba pripremiti, odmoriti i dovesti u stanje
iskrenih emocija, koje znate da pozitivno kanališete.
Ključne
reči
Razvojna psihologija, socijalna interakcija, metakognitivni
uvid
U
izradi radionica veoma nam je pomogla knjiga
Igrom do spoznaje
Beograd 1995
Izdavač, Centar za antiratnu akciju i UN, visoki komesarijat za
izbeglice
ISBN 86-82297-02-7
EKO
IGRE
PREDMET
U VREĆI
1.
Radioničar je pripremio prirodne predmete (žir, šišarku, kesten,
granu, jabuku..) i veštačke (čašu, lopticu, lutkicu, olovku...)
i neprozirnu platnenu vreću u koju je smestio predmete tako da
deca nisu videla predmete pre radionice.
2. Vreća kruži, deca opipavaju predmete opisuju ih i crtaju na
zajedničkom kartonu od rastavljene poveće kartonske kutije dovoljno
velike za sve i oblika krsta pogodnog za grupno crtanje, i vrlo
bitno od recikliranog papira.
Deci se govori da se papir pravi od drveta i da za jedan tabak
papira mora da umre jedno drvo, a korišćenjem kartona od kutije,
smo spasili drvo. Ne koristiti flomastere koji su toksični, već
pastel neotrovne boje.
3. Upoređivanje svih nacrtanih predmeta i donošenje zajedničkog
suda koji su predmeti u vreći
4 Provera tačnosti suda otvaranjem vreće
Zaključak
koji zajedno sa decom donosi radioničar
Deca se usmeravaju pitanjima
- Zašto smo lakše prepoznali pipanjem veštačke, neprirodne predmete
- Šta bi se dogodilo da živimo u prirodi i dali bi prepoznali
pre prirodne od veštačkih predmeta
- Šta je savršenije, prirodni ili veštački predmeti? Radioničar
opisuje strukturu jednih i drugih, funkciju, namenu i osobine.
Šta nastaje od prirodnih predmeta a šta od veštačkih posle upotrebe.
(Prirodni predmeti imaju savršeniju strukturu zato ih teže prepoznajemo
i podstiču organske procese rađanja, rasta, umiranja i raspadanja,
pa ponovnog rasta...Veštački predmeti zagađuju sredinu i nemaju
osobine živih bića.
- Bez čega bi čovek mogao pre da živi, bez prirodnih ili veštačkih
predmeta?
MAŠTA
MOŽE SVAŠTA
Vođena
fantazija je široko rasprostranjena psihoterapeutskatehnika.
Idealno je raditi u prirodi uz muziku koja je ambijentalnog žanra
sa temom muzike koja se podudara sa temom radionice( Ambient sounds,
sounds of nature)
CVET
Deco svi znate šta je semenka. Dobro, hajde da svako od nas sada
zamisli da je jedno semence, a zemlja na kojoj stojimo naša Majka
iz koje rastemo. Sedimo na zemlji, uhvatimo se obema rukama za
kolena i skupimo se jako, jako. Opna je jaka i drži nas. Ali pala
je kiša, počelo je da greje sunce i opna je počela da se razmekšava.
Sada možete sasvim malo da se razmrdate. Hajde da osetimo kako
raste biljka, govoriimo pooolaaako, polako čučnemo, lagano se
uspravljamo, širimo jednu ruku-to raste jedan list, širimo drugu
ruku-to raste drugi list, udišemo polako i duboko, naša glava
je pupoljak koji se otvara i postajemo preeelep cvet zagledan
u nebo. Osećate li kako ste lepi mirisni cvetovi! Livada je puna
mirisnog cveća. Lagano nas njiše vetar i mi se ljuljamo, a Sunce
osijava naša lica.
OBLAK
Hajde da svi zažmurimo i zamislimo da smo oblak sivi, ponekad
zabrinut, ponekad tužan a ponekad i ljut!
Otresamo opušteno i brzo prstima a sa naših prstiju padaju kapi
kiše na Zemlju. Počinje da sija sunce i nastaje Duga, prelepi
most boja na nebu koji nas čini srećnim, plava, zelena, narandžasta
i crvena.
Sada smo na zemlji, mi smo kapi kiše koje smo otresli, puno kapi
koje su na travi, sijaju se i gledaju međusobno, sada svako hvata
najbližeg sebi nežno za ruku, kapi se spajaju- to jedna barica,
barice hvataju najbližu baricu sebi za ruke i postajemo jedan
bistri veseo potok. Radioničar govori, povešću vas ovuda, ura,
vijugamo kao bistri potok, veseli potok i hodamo sve brže u voziću,
vruće je sunce sija i kada se potok rasturi od umora postajemo
kapi, isparavamo, dižemo ruke i udiiišeeemooo, udišemo, , dižemo
ruke još više podižemo se na nožne prstiće, uraaa, isparavamo,
sada smo svi jedan veeeliki beli srećni oblak na nebu, eno baš
onaj.
DOKLE
SAM JA, DOKLE TI, A DOKLE SVET
Hej
drugari hajde da malo skačemo u mestu i zamišljamo da otresamo
pesak sa ruku i cipela...
Zažmurimo i zamislimo sada naše telo, reklo bi se to sam ja, ceo
zar ne?
Bravo, hajde da sada svi zažmurimo, raširimo noge i ruke, takoo,
pitaću vas glasno, a vi svi u glas odgovarate sa može ili ne može!
Može
li čovek bez zemlje...a bez vode...a bez vazduha...a bez sunca......a
bez biljka....a bez životinja.
Ako
ne možemo bez zemlje onda smo mi i zemlja, osetimo zemlju pustimo
korenje u zemlju kao drvo....ako ne možemo bez vode onda smo mi
i voda, zamislimo da smo voda, potoci reke i mora talasajmo se,
ako ne možemo bez vazduha onda smo mi i vazduh zato udahnimo tako
da nam prija lepo mi smo povetarac njišimo se...ako ne možemo
bez sunca mi smo i sunce, smešimo se i svetlimo.
Znači
mi smo zemlja, voda, vazduh i svetlost ovog sveta sveta...svuda
smo...a nas zemlju, vodu, vazduh i sunce upija jedno lepo nasmejano
drvo, znači mi smo i zemlja i voda i vazduh i sunce i drvo...
Zemlju i vodu i vazduh i sunce i drvo koriste sve životinje, svi
ljudi, sva deca...
Znači da smo i zemlja i voda i vazduh i sunce i drvo i sve životinje,
svi ljudi...
Sada znaš da ne postojiš ti, jer sve je postalo jedno, a to smo
svi...
KUPUS I GUSENICA
Drugari
jel znate šta je strah?
Ko se puno plaši savetujem da bude u ovoj igru kupus, ukočen od
straha i drži se za ruke sa drugarima koji se isto plaše.
Ko sve želi da bude zeleni lepi kupus?
Jel
ima neko ko je pobedio neki strah?
Savetujem da ti budu gusenica.
Ko želi da bude vesela gusenica?
Grupa dece napravi glavicu kupsa tako što se dvoje čvrsto zagrle,
a oko njih se zagrli 3, a oko njih 5..., a druga grupa dece napravi
gusenicu tako što se poređaju jedan iza drugog.
Vesela
gusenica počinje da jede kupus, prvi u gusenica koloni golica
nekoga iz kupusa, kada se on otpusti od kupusa hvata ga nežno
za ruku i odlaze na kraj gusenica kolone i igra se nastavlja dok
se ne pojede ceo kupus, a ostane samo vesela gusenica koja će
se pretvoriti u leptira duginih boja.
KRIV JE - NIJE KRIV, PA DALI JE KRIV?
1.
Deci se ispriča priča o lovcu koji je ubio lisicu i deca se pitaju
da li je kriv?
(Deco danas je strašni lovac iz puške ubio prelepu veselu lisicu!
Šta mislite jel lovac kriv? Deca-JESTE!).
2. zatim im se kaže da je on ubio lisicu zato što mu je lisca
pojela kokošku, koju su trebala da pojedu deca, pa su deca ostala
gladna. Deco jel lovac kriv?(Deca-ne!)
A lisica jel kriva?( Deca - lisica je kriva!)
3. Lisica je u šumi tražila zeca i nije ga našla, a bila je jako
gladna, pa je morala da pojede kokošku da nahrani svoju decu lisićiće,
pitaju se deca da li je sada lisica kriva?(Deca-jeste!)
4 ...ali lovac je ubio zeca u šumi koga je trebalo da pojede lisica
i njena deca, pa je lisica tako gladna mrala da pojede kokošku.
Jel lisica kriva? (Deca - nije!) ...pa se pitaju da li je lovac
kriv?(jeste)
5 ali lovac je ubio zeca jer mu je zec pojeo sav kupus iz bašte,
koji je trebalo da jedu deca, dali je lovac kriv što je ubio zeca?
(ne) A zec jel kriv što je jeo kupus iz bašte? (da)
6. Ljudi su posekli šumu za grejanje drvima, da naprave kuće i
ograde za bašte, a livade su pretvorili u njive...pa je Zec jeo
kupus je su ljudi posekli šumu i granje i preorali livade sa kojih
on jede da bi preživeo i nahranio svoje zečiće. Jel sad zec kriv
(ne).
Obično
su uzroci nečijeg postupanja sakriveni od naših očiju. Prerano
naći krivca znači biti i sam kriv - za nepravednu osudu drugih.
Kriv je svako od nas i potrebno je redovno da preispitujemo svoje
postupke i saznamo kako oni utiču na svet oko nas.
Jutros je jedan čovek trčao kroz planinu i ujela ga je zmija.
Da li je zmija kriva?(Deca - jeste!)
Da, ali zmija je mirno spavala na suncu i usred sna, tako maloj,
jedan ogroman čovek sto puta veći od nje, stao joj je na stomak...užasnuta
od bola da bi se izvukla ispod ogromnog čoveka, morala je da ga
ujede kako bi se spasila.
Da li je zmija kriva? (Deca - ne!)
Čovek je trčao kroz šumu i nije pazio gde gazi.
Da li je kriv?(Deca - Da!)
Ali čovek je strašno žurio, jer je šuma bila u požaru i želeo
je da pozove vatrogasce i spasi sve biljke i životinje, čitavu
šumu.
Da li je kriv?(Deca - ne!)
Da, ali čovek je bacio upaljenu cigaretu i zapalio suvo lišće
i tako izazvao požar.
Da li je kriv?(Deca - Da!)
Čovek je video da svi oko njega puše, pušili su oni koje je najviše
voleo, roditelji i vaspitači i želeo je da bude kao i oni i zato
je propušio.
Dali je kriv?(Deca - ne!)
Ljudi imaju dosta štetnih navika i dozvoljavaju da te loše i opasne
navike budu deo kulture! Dali su krivi?(Deca - Da!)
A mi?
Obično
su uzroci nečijeg postupanja sakriveni od naših očiju.
Prerano naći krivca znači biti i sam kriv - za nepravednu osudu
drugih.
Kriv je svako od nas svakodnevno i potrebno je redovno da preispitujemo
svoje postupke i saznamo kako oni utiču na svet oko nas i na nas.
Roditelji,
nastavnici, deco, pišite nam, šaljite svoje predloge i ideje,
klikom na pisamce: 
(Sa napomenom - Za patuljačku sekciju)
