Kontakt mail:  izvorekoloskesvesti@gmail.com                              Kontakt tel.:064 476 10 16

Centar za razvoj ekološke svesti - "IZVOR"

BAL i ADA
juni 2006.

Poštuješ li cvet - Poštovaćeš svet!

Radionice su održane po neverovatno toplom vremenu (38 stepeni ili i više), na Adi Ciganliji, na piknik prostoru. Ideja je bila provesti decu kroz sve teme ekologije detaljno, ali su nas vremenski uslovi sprečili da radimo po prvobitnom planu. Izabrali smo tri teme za rad, smatrajući da deca iz njih mogu naučiti najviše, a to su: - kruženje materije i lanci ishrane - održiv razvoj, održivo življenje - zagađenje, otpad, reciklaža

Sve radionice su se zasnivale na izazivanju empatije (saosećajnosti) kod dece prema Prirodi i razvijanju ljubavi prema Prirodi.

U radionici "kruženje materije i lanci ishrane",
pokušali smo da pitanjima "Da li se neko plaši neke životinje?" i "Koje životinje su dosadne, štetne, grozne ?" navedemo decu da otkriju svoje predrasude i strahove.

Na naše veliko čuđenje deca su tvrdila da se ne plaše i da vole sve životinje!!!
Na naša pod pitanja, "A zmije i žabe. gliste, pauka...???", devojčica od 7 godina je uzviknula,
"Ja sam juče držala žabu u ruci!".
Ispalo je da veće predrasude imamo mi o ekološkom obrazovanju dece, nego deca o ekologiji! @@@ me

Odlično, bio je to znak da Planeta ima šansu.

Na posterima velikog formata A3 upoznali smo se sa potrebama jednog drveta, insektima koji jedu njegovo lišće, drugim insektima koji jedu pređašnje, vodozemcima, gmizavcima i pticama koji jedu insekte i koji se jedu međusobno, sisarima koji jedu pređašnje, obradili pojam biološke smrti i vratili se razlaganju materija od strane biljaka, drvetu sa početka priče.

Naravno nismo propustili da deca sama otkriju ko koga sve jede i spajaju linijama ukrštene lance ishrane, što su i uradila bez ikakvih problema!

Pitanje koje ih je zbunilo je bilo šta se događa ako jedna vrsta životinja potpuno nestane usled delovanja čoveka. Rečeno im je da je precrtaju i pogledaju poster ponovo.

Za bukvalno par sekundi većina je povikala da oni koji jedu tu vrstu će takođe umreti...
Radionica je više nego uspela, jer su deca shvatila da je svaka vrsta blago i da svi (biljke, životinje i čovek) zavisimo jedni od drugih u prirodi.
Upoznali smo se i sa vrstama insekata jer ih ljudi smatraju omraženim i štetnim, njihovom korisnošću, prepoznavanjem, kako ih ne privući i zašto su insekticidi pogubni po naše zdravlje.

_____________________________________________________________

U radionici održiv razvoj, održivo življenje deca su crtala sve tipove staništa, zatim smo im razdelili životinjice o kojima je svako dete trebalo da kaže koja je vrsta, gde živi i šta jede i time se poistoveti sa tom životinjom i njenim potrebama, a zatim da je stavi na staništa koja su sami nacrtali.

Pitali smo ih šta bi sve želeli da imaju u životu, a odgovori su bilo avioni, kola, zamkovi, bazeni...
Zamolili smo ih da nacrtaju sve što bi želeli da imaju ili već imaju!
Došao je težak trenutak za nas radioničare, dečija srca i Planetu. Radioničar je uzeo zamkove, automobile, bazene, avione, brodove i ko zna šta sve, CRNU bojicu u ruke i na staništima koju su deca sa ljubavlju crtala grubo crnom bojom iscrtao puteve za kola, aerodrome, fabrike, koje su potrebne da se naprave stvari koja deca žele ili već imaju...i stavljao preko njih ono što su deca želela da poseduju, a nije prirodno i naravno govorio "bežite životinjice za vas ovde više nema mesta, Maja hoće zamak sa bazenom!"

Deca su se prvo gledala međusobno u neverici, nastalo je komešanje, pa tajac.
Oni koji još nisu predali šta žele da imaju zgrabili su radove na grudi sa obe ruke i nisu želeli da učestvuju u uništenju prirode i ubijanju šuma, voda, životinja.
Pitali smo ih koji je način da imaju bazen, zamak, automobil, avion, a da se ovo ne desi?
Kroz priču smo ih naveli DA DELE stvari, NE ŽELE LUKSUZ i BRINU ZA PRIRODU.
Roditelji su se toplo smeškali iako smo brinuli kako će ovo prihvatiti.

_______________________________________________________________

U radionici zagađenje, otpad, reciklaža deca su pitana šta je sve otrovno i potpuno su uspešno odgovorila na pitanje;"Hemikalije". Pitali smo ih "Kuda odlazi voda iz WCa i sudopere?", a odgovor je bio "U kanalizaciju", ali NI JEDNO DETE NIJE ZNALO GDE SE IZLIVA KANALIZACIJA!
Kada smo im rekli "u reke.", videla se neverica, pa čuđenje.

Pitali smo ih "Odakle pijemo vodu?", a odgovori su bili "Iz česme!", "Da", "A odakle stiže voda u česme?", kada su shvatili da voda dolazi iz reka, videlo se da razmišljaju o svemu.

Uz pomoć Agencije za reciklažu koja je obezbedila bojanke, postere i stripove deca su naučila sve o otpadu, otrovnom otpadu, reciklaži...i poneli ih kući da ih čitaju sa drugarima i roditeljima.

________________________________________________________________________

 

Radionice VIA centra i njihovih prijatelja su bile kontatk sa drvetom, pokret u prirodi, muzika...

Ada je živnula od etno domorodačkog zvuka i pokreta...

________________________________________________________________________

I pored zaista malih strahova koje smo imali kako će se ophoditi i koliko će shvatiti radionice,
deca sa posebnim potrebama su pokazala najveću predanost,
neverovatnu srdačnost i kulturu i najbliži kontakt sa prirodom.

Udruženje građana "Naša deca", je dovelo decu sa specijalnim potrebama. Kontakt: 064 26 27 159
________________________________________________________________________