Kontakt mail:  izvorekoloskesvesti@gmail.com                              Za hitne situacije: 064 476 10 16

   Centar za razvoj ekološke svesti - "IZVOR"

Termoelektrane

 

 

Problemi

Jedna termoelektrana snage 1.000 megavata za godinu dana potroši oko 2,5 miliona tona uglja i proizvede osam miliona tona ugljen-dioksida, 40 miliona tona sumpor-dioksida, šest miliona tona prašine i pola miliona tona leteceg pepela.
- Svake godine na svaki hektar u krugu poluprecnika od 100 kilometara oko Termoelektrane "Nikola Tesla" pada po 326 kilograma sumporne kiseline. Svetski naucni eksperti smatraju da vec 30 kilograma sumporne kiseline po jednom hektaru godišnje vodi u ekološku katastrofu te se onda u krugu poluprecnika od 100 kilometara oko TE Nikola Tesla odvija jedanaest ekoloških katastrofa istovremeno.

Termoelektrana "Nikola Tesla"	Termoelektrana "Kostolac"

Problem predstavlja i to što domaćih rezervi uglja, bez Kosova, uz sadašnji nivo proizvodnje električne energije, ima za oko 50 godina pa i zbog toga treba razmišljati o razvoju potencijala.

Preko 55% instalisane snage termoelektrana pripada TE koje su provele više od 100000h na mreži, prosečno starih 25 godina. Poslednjih 10 godina nije izgrađen ni pušten u pogon nijedan značajniji objekat, osim jednog agregata snage 27MW u HE "Đerdap 2". Zbog dugog veka ekploatacije deo pogona ima slabije pogonske i proizvodne mogućnosti, što se odražava na ukupnu snagu na pragu za oko 6%.
Ako je životni vek građevinskih objekata kod TE izmedu 20 i 25 godina, a kod HE između 40 i 50 godina vidimo da situacija nije nimalo naivna, tako da u bližoj budućnosti produženje radnog veka, modernizacija i rekonstrukcija moraju biti na vrhu prioriteta EPS-a.

 

 

VAZDUH

Pri radu većine postrojenja EPS-a dolazi do emisija štetnih materija ili energije u okolinu. Najznačajniji zagađivači okolnog vazduha su termoenergetski objekti i rudnici za površinsku eksploataciju uglja.

Površinski kopovi uglja

Do najvećeg zagađivanja vazduha kod površinskih kopova uglja dolazi pri otkopavanju, transportu i pretovaru uglja i jalovine. Posebno značajni zagađivači (naročito kada duvaju jaki vetrovi) mogu da budu odlagališta jalovine, ako sadrže veće količine peska ili drugih rastresitih materijala.
Pri radu rudničke mehanizacije koju pokreću motori sa unutrašnjim sagorevanjem, emituju se i štetni gasovi kao što su azotovi oksidi (NOx), ugljen-monoksid (CO) i sumpor-dioksid (SO2).
Kao mere zaštite primenjuju se odgovarajuća tehnička rešenja za transport i pretovar, biološku rekultivaciju odlagališta jalovine, a vodi se računa o upotrebi mehanizacije sa smanjenom emisijom štetnih gasova.

Rudnik "Kolubara"

Termoenergetski objekti

Termoenergetski objekti su neuporedivo najveći zagadivači vazduha od svih drugih objekata i postrojenja u EPS-u. Termoelektrane EPS-a kao osnovno gorivo koriste lignite iz površinskih kopova kolubarskog, kostolačkog i kosovskog basena.
Dimnim gasovima emituju se u atmosferu SO2, NO2, CO i čestice pepela.
Kao jedine mere zaštite kvaliteta vazduha u okolini, saglasno praksi u svetu do kasnih sedamdesetih godina prošlog veka, primenjeni su elektrofilteri, visoki dimnjaci, povezivanja što većeg kapaciteta na jedan dimnjak, izbor povoljnih lokacija objekata kao i izbor kapaciteta po lokaciji. Tako se uticalo na poboljšanje uslova disperzije zagađujućih materija u atmosferi, a kvalitet vazduha u okolini očuvan je unutar zakonom dozvoljenih granica.

Elektofilteri

Elektrofilteri instalisani na objektima čija je gradnja počela pre 1970. godine imali su efikasnost odvajanja pepela od 98 do 98.5%, dok su na objektima građenim kasnije instalisani elektrofilteri efikasnosti 99 do 99.83%. Zbog starosti, a posebno zbog neodgovarajuceg održavanja poslednjih deset godina (period sankcija i blokade SRJ), značajno je smanjena efikasnost odvajanja. Sada su koncentracije pepela u izlaznim dimnim gasovima:

Kod starijih jedinica......od 800 do preko 3000 mg/m3
Kod novijih jedinica ........od 30 do oko 500 mg/m3

Emisije SO2

Emisije SO2 bitno se razlikuju za pojedine lignite pojedinih ugljenih basena. Tako su za:

Lignite kosovskog basena ........od oko 600 do 1200 mg/m3
Lignite kolubarskog basene ........od oko 1800 do 4000 mg/m3
Lignite kostolackog basena ....... od oko 4500 do 8000 mg/m3.

Emisije NO

Emisije NO zavise od jediničnog kapaciteta termoelektrane (TE) i sadržaja azota u uglju i povećavaju se sa porastom kapaciteta, odnosno sadržaja azota. Vrednosti variraju od oko 150 mg/m3do 750 mg/m3 kod TE na lignit. Kod termoelektrana-toplana (TE-TO) na prirodan gas vrednosti su nešto veće za iste kapacitete. Usrednjeno, emisije NOx iz TE i TE-TO EPS-a su bliske dozvoljenim granicama.

Raznošenje čvrstih čestica vetrom

U okolini deponija pepela i pri jakim vetrovima često dolazi do preteranog zagađenja vazduha i tla u bližoj okolini, iako se preduzimaju intenzivne mere zaštite: držanje oko 70% radne površine pod vodom i prskanje preostalog dela, kao i biološka rekultivacija rezervnog dela deponije. Na žalost, primenjena tehnologija hidrauličkog transporta ne daje mogućnost tehnički i ekonomski prihvatljivog rešenja.

Kvalitet vazduha

Višegodišnja merenja pokazuju da su koncentracije SO2 i NO u vazduhu u granicama dozvoljenih vrednosti. Česticna zagađenja su često iznad dozvoljenih nivoa, a u bližoj okolini deponija pepela, pri jakim vetrovima, dolazi do prekomernog zagađivanja vazduha i tla.

STRUKTURA MALIGNIH NEOPLAZMI U KOSTOLCU OD 1996. DO 2000. BRANKOVIC MILOS
MITIĆ ZORICA
Rezime:
Gradsko naselje Kostolac nalazi se u neposrednoj blizini termoelektrana i rudnika sa površinskom eksploatacijom. Ovaj rad razmatra pojavu malignih bolesti kod lokalnog stanovništva u periodu od 1996. do 2000. godine. Kao kontrolna grupa uzeta je populacija opštine Veliko Gradište. U posmatranom petogodišnjem periodu registrovano je 110 novoobolelih od malignih neoplazmi na području Kostolca, od toga 38 u 2000. godini. Najčešća primarna lokacija malignoma kod muškaraca su pluća i disajni putevi 36,83%, kod žena dominiraju maligne neoplazme materice i dojke 56,59%.
Posmatrano prema životnoj dobi najveća incidenca ovih bolesti je u dobnoj grupi od 65 do 74 godine. Uočene su izvesne razlike u odnosu na populaciju opštine Veliko Gradište ali zbog kratkog i bliskog vremenskog praćenja malignih neoplazmi na oba područja definitivni zaključak o značaju uočenih razlika dala bi naknadna istaživanja.


Visokonaponska oprema i postrojenja

Za ova postrojenja i opremu se u fazi projektovanja izrađuju elaborati o analizi njihovog uticaja na okolinu, kada se izračunavaju intenziteti električnog i magnetnog polja u okolini. Na osnovu tih rezultata odreduju se minimalne udaljenosti od naselja i drugih objekata.
Emisija sumpor-heksaflorida (SF6) u atmosferu prati se kontrolom gubitaka.

ZAŠTITA VODA

U proizvodnim kapacitetima EPS-a nastaju izvesne količine otpadnih voda različitog sastava. Neke se prečišcavaju, ali u većini slučajeva ne.

Termoenergetski objekti

Način hlađenja, vrsta pomoćnog goriva (mazut ili lako lož ulje) i tehnologija transporta i odlaganja pepela, kao i hemijska priprema vode određuju vrste i količine otpadniih voda.
Kod svih TE i TE-TO u postrojenju za hemijsku pripremu vode nastaju otpadne vode koje se posle neutralizacije koriste za hidraulicki transport ili ispuštaju u vodotokove.
U TE, koje kao pomoćno gorivo koriste mazut, nastaju ograničene količine voda znatno zagađenih mazutom. Problem prečišćavanja ovih voda u EPS-u još nije rešen.
Sve TE na lignit, za transport pepela koriste tehnologiju hidrauličkog transporta, koja je nepovoljna sa stanovišta zagađenja voda. Ne postoje tehnički i ekonomski prihvatljiva rešenja zaštite vodenih recipijenata u okolini od ovih voda (oko 100 miliona m3 vode upotrebi se godišnje, a preko 80% prodre u prirodne recipijente-vodotokove i podzemne vode). Jedino realno rešenje je zato zamena tehnologije transporta i odlaganja.
EPS je uspešno uveo novu tehnologiju u TE "Kosovo B", pri čemu su rešena pitanja zaštite i voda i zemljišta i vazduha.
Kod TE sa povratnim hlađenjem pojavljuju se otpadne vode iz procesa dekarbonizacije. Ove vode su pogodne za transport pepela pa se tako i koriste u TE EPS-a.
Na termoelektranama-toplanama na prirodni gas instalisana su postrojenja za prečišcavanje otpadnih voda.

Proizvodnja i prerada uglja

Pri proizvodnji uglja neophodno je odvodnjavati rudnik. Te vode kod rudnika sa podzemnom eksploatacijom mogu imati povećan sadržaj soli, zbog čega se kontrolišu.
U nekim rudnicima sa podzemnom eksploatacijom obavlja se mokra separacija uglja, pri čemu nastaju talozi koji mogu, pri nepažljivom rukovanju, zagaditi okolinu nekontrolisanim izlivanjem iz taložnika.
U postrojenjima za preradu uglja u rudarskim basenima "Kolubara" i "Kosovo" nastaje više vrsta otpadnih voda koje zahtevaju višestepeno prečišćavanje. Sistemi koji postoje na ovim objektima nisu dovoljno efikasni, pa se razmatraju druga povoljnija rešenja.

ZAŠTITA ZEMLJIŠTA

Objekti EPS-a zauzimaju površinu od oko 40,000 ha zemljišta, dok se njihov mogući uticaj prostire na mnogo veće prostore.

Obodni nasip

- zatravljivanje Deponija	- rekultivisana Deponija pepela	- sadnice

RESTAURACIJA EKOSISTEMA UNIŠTENIH DEPONOVANJEM PEPELA –
ZNAČAJ OBRAZOVANJA PIONIRSKIH ZAJEDNICA BILJAKA
DJORDJEVIĆ-MILORADOVIĆ JASMINKA
Rezime:
Velike količine pepela produkuju se iz kotlova termoelektrana i obično deponuju u blizini tako da totalno uništavaju vegetacioni pokrivaš. Međutim, ubrzo posle deponovanja pepela i njegovog taloženja ( već u prvim godinama), ova sekundarno prazna mesta u prirodi naseljavaju pionirske vrste viših biljaka.To je značajan faktor za obnavljanje ekosistema i onih životnih zajednica koje su deponovanjem pepela i uništene.
U prvoj godini deponiju pepela kolonizuje 28 vrsta viših biljaka.
Spektar životnih formi sadrzi : fanerofita 17.85%, geofita 14.29%, hemikriptofita 17.86% i terofita 50%. U drugoj godini broj vrsta kolonizatora se povećava na 39, procenat hemikriptofita se povećava na 33,30% i terofita smanjuje na 40%. U trećoj godini obra- zovanja vegetacije na pepelu ukupan broj vrsta se povećava na 44 %, ali spektar životnih formi pokazuje manje fluktuacije. Učesće terofita u zajednici se ne menja značajno(39,53%), dok se učesće hemikriptofita nešto povećava i iznosi 37.21%. Sukcesija vegetacije na deponiji pepela TE već u ranim fazama pokazuje tendenciju prelaza prve faze dominacije vrsta sa kratkim životnim ciklusom (terofita) ka fazi dominacije zeljastih vrsta višegodisnjim životnim ciklusom ( hemikriptofita i geofita). Značajno je prisustvo šest vrsta drveća kao začetnika onih šumskih zajednica koje su deponovanjem pepela i uništena.

USVAJANJE ARSENA KOD BILJAKA RASLIH NA PEPELU
KOSTOLAČKIH TERMOELEKTRANA
DJORDJEVIĆ-MILORADOVIć JASMINKA VLAJKOVIĆ MIRA
Rezime:
Istrazživane su količine arsena u taložnom pepelu Kostolačkih termoelektrana, uporedo sa jalovinom iz rudnika lignita (Cirikovac) i nezagađenom zemljištu u široj okolini.
Količine arsena od 33.3 mg/kg u taložnom pepelu, deset godina posle taloženja ukazuju na povišene vrednosti, ali su one manje nego u pepelu drugih ugljeva.
Biljke rasle na deponiji pepela pokazuju tendenciju usvajanja arsena.
Pratili smo koncentracije arsena kod: Calamagrostis epigeios, Tussilago farfara, Verbascum phlomoides i Sysimbrium orientale. Pronašli smo da C. epigeios translocira arsen u listove i stabla, T.farfara u cvetonosne izdanke, a S.orintale nakuplja arsen u korenu i translocira u nadzemni izdanak. Količine arsena u pomenutim biljkama predstavaju opasnost da arsen uđe u lance ishrane i dovede do hroničnih arsenoza kod ljudi i životinja.


Proizvodnja i prerada uglja

Pri proizvodnji uglja, posebno kod površinske eksploatacije, oštećuju se velike površine zemljišta, koje se kasnije, kroz proces tehničke i biološke rekultivacije, osposobljavaju za različite svrhe. Ukupna površina koju su do sada zauzeli površinski kopovi, njihova odlagališta i odlagališta kopova podzemne eksploatacije je oko 12,000 ha.
Od svih oštećenih površina do 1991. godine rekultivisano je oko 2,000 ha od kada je, iz ekonomskih razloga, u potpunosti zaustavljen rad na rekultivaciji.
Pošumljavanjem je rekultivisano oko 1,370 ha, a preostale rekultivisane površine su njive, livade, voćnjaci i rasadnici.

Termoelektrane

Deponije TE zauzimaju oko 1,800 ha zemljišta. Raznošenjem pepela vetrom i zagađenim podzemnim vodama zagađuje se i zemljište u okolini. Radi zaštite sprovodi se biološka rekultivacija površina koje su rezervne, a deo radne površine koji nije pod vodom prska. Oko deponija grade se drenažni kanali i bunari sa pumpama u cilju sprečavanja prostiranja zagađenja i prevlaživanja okolnog zemljišta.

OTPADNE I OPASNE MATERIJE

Pri normalnom radu i održavanju postrojenja EPS-a nastaju značajne količine otpadnih materija: metala, ulja, gume i sl. Sada se rukovanje i korišćenje ovih materija odvija bez sveobuhvatnog pristupa ovoj problematici.
U postrojenjima EPS-a drže se i koriste razne opasne (otrovne, zapaljive, eksplozivne i sl.) materije (tečna ili gasovita goriva, hemikalije i sl.). Upravljanje ovim materijama je znatno bolje nego u slučaju otpada.

Hidroelektrane



Reverzibilna hidroelektrana
Bajina Bašta

U EES-u Srbije, devet HE sa pedeset hidroagregata ukupne snage 2831 MW, godišnje u proseku proizvodi 12 milijardi kWh električne energije. Ukupan energetski sadržaj sezonskih akumulacija je oko 1,2 milijarde kWh.
Proizvodnju električne energije na bazi hidro potencijala ostvaruju tri javna preduzeća:
JP HE "Đerdap" - Kladovo, JP "Drinske HE" - Bajina Bašta i JP "Limske HE" - Nova Varoš.

Važno je istaći da se preko 70% snage iz hidroelektrana dobija iz HE koju se prosečno stare 35 godina.

Hidroenergetski potencijal

Ukupan, tehnički iskoristiv hidroenergetski potencijal Srbije je oko 17.000 GWh, od čega oko 15.000 GWh u elektranama snage preko 10 MW. Do danas je aktivirano nešto preko 10.000 GWh, odnosno oko 60%. Najveći deo preostalog potencijala je u slivovima reka Drine i Morave. Preostali potencijal srednjeg i donjeg toka reke Drine se deli između Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Preostali potencijal u elektranama snage preko 10MW može biti iskorišćen u 52 hidroelektrane, prosečne snage od oko 25 MW.

Znatan broj budućih hidroakumulacija će imati višenamenski karakter (snabdevanje vodom, vodoprivreda, energetika i dr). Zajedničko finansiranje učinice prihvatiljivim i objekte koji inače ne bi bili rentabilni, ukoliko bi se gradili samo za energetske potrebe.

Gotovo sasvim je neiskorišćen potencijal malih hidroelektrana snage do 10 MW. Postoji katastar ovih hidroelektrana sa obrađenim osnovnim tehničkim parametrima, koji obuhvata oko 850 objekata, ukupne snage od oko 500 MW i godišnje proizvodnje od 1500 GWh.

 

Procene

Prikaz proizvodnje u EPS-u u periodu 1970-2001.

EPS predviđa (uz racionalizaciju potrošnje) u periodu od 2001 do 2010. godine, prosečnu godišnju stopu rasta potrošnje ukupne električne energije u Srbiji van Kosova i Metohije od oko 1,2%, a vršne snage oko 0,8%. Relativno stabilan rast potrošnje električne energije u industriji od oko 4.3% godišnje i blagi pad potrošnje na niskom naponu od oko 0.2% godišnje, dovešće do smanjenja neravnomernosti potrošnje.
Bruto potrošnja električne energije u 2006. godini dostići će 33260 GWh, a vršna snaga 6363 MW. U 2010. godini potrošnja će biti 34950GWh, a vršna snaga 6626MW.

Zagadenje vodotokova

Zagađenje vodotokova od strane hidroelektrana (HE) moguće je zbog incidentnih izlivanja ulja ili hemikalija. U akumulacijama HE odvijaju se procesi tokom kojih dolazi do značajne degradacije kvaliteta voda. Tim nepovoljnim procesima najviše doprinose organske materije i otpad uneseni u akumulacije ili zaostali na potopljenim površinama pri formiranju akumulacija. EPS je pripremio programe praćenja kvaliteta voda, antierozionih radova, izrade katastra zagađivača voda i sl, s ciljem zaštite voda akumulacija, slivova i podzemnih voda u priobalju. U okviru HE "Đerdap" realizovani su vrlo obimni programi zaštite priobalja, uključujući vode akumulacije i u priobalju.

HE sa svojim akumulacijama zauzimaju oko 17,000 ha, ali je neophodna zaštita znatno većih površina u priobalju, koje se nalaze pod mogućim uticajem ovih akumulacija.
Tako se mogući uticaj hidroenergetskog sistema "Đerdap" prostire na oko 180,000 ha u priobalju. Za zaštitu ovih površina izgrađeni su obimni sistemi drenažnih kanala i cevovoda, crpnih stanica, piezometara i sl. Zbog izuzetno teških ekonomskih uslova, poslednjih deset godina ovi sistemi nisu dobro održavani pa značajan deo njih nije u funkciji.
EPS je uradio program zaštite priobalja svih svojih HE, koji, među ostalim, obuhvata sanaciju i praćenje klizišta, antierozione radove, zaštitu obala, zaštitu od poplava i sl.

 

Promena klime i staništa

Zagađenje koje hidroelektrane takođe vrše je svrstano i pod "negativan uticaj ljudskih aktivnosti", jer veštačke akumulacije vode, plave terene vodom i proteruju vrste sa svojih staništa i menjaju okolnu klimu takođe utičići da se vrste isele sa sada njima nepogodnog staništa. Brane na akumulacijama su prepreka migracijama vodenih vrsta, koje ne mogu da polažu ikru u gornjim tokovima ili da se kreću slobodno kroz reku da bi se parile.

 

 

PROIZVODNI KAPACITETI ELEKTROPRIVREDE SRBIJE

 

EPS raspolaže kapacitetima za proizvodnju el. energije ukupne snage od 8.355 MW na pragu elektrana (neto snaga). U TE na lignit je inst. 5.171 MW, u TE-TO na mazut i prirodni gas 427 MW, dok je neto snaga HE 2.831 MW. Elektroprivreda Srbije upravlja i radom tri elektrane ukupne neto snage 461 MW, koje nisu u njenom vlasništvu.

Proizvodnja električne energije organizovana je u sedam javnih preduzeca (JP). To su JP Termoelektrane "Nikola Tesla" sa sedištem u Obrenovcu, JP Termoelektrane "Kostolac" u Kostolcu, JP Termoelektrane "Kosovo" u Obilicu, JP Hidroelektrane "Đerdap" u Kladovu, JP Drinske hidroelektrane u Bajinoj Bašti, JP Limske hidroelektrane u Novoj Varoši i JP Panonske elektrane u Novom Sadu.

Termoenergetske kapacitete Elektroprivrede Srbije čini osam termoelektrana (TE) sa 25 blokova ukupne instalisane snage 5171 MW, koje kao pogonsko gorivo koriste lignit, kao i tri termoelektrane-toplane (TE-TO) sa 6 blokova ukupne snage 425 MW, koje rade na tečna i gasovita goriva. Ovi termokapaciteti, proizvode oko 69% ukupne električne energije u Srbiji.

JP TE "Nikola Tesla" čine 36% ukupne snage elektroenergetskog sistema Srbije.
TE "Nikola Tesla" A i TE "Nikola Tesla" B godišnje u proseku proizvedu 16 milijardi kWh električne energije, što je oko 47% ukupne proizvodnje Elektroprivrede Srbije.
TE "Nikola Tesla" kao gorivo koriste kolubarski lignit. Od prijemnih mesta u rudniku do termoelektrana, ugalj se transportuje specijalnim železničkim kompozicijama, sopstvenom industrijskom elektrificiranom prugom normalnog koloseka dužine oko 30 km. Vozni železnički park je predviđen za dopremanje ukupno 37 miliona tona uglja godišnje.

JP TE "Kostolac" čine dve proizvodne celine: TE "Kostolac A" sa blokovima od 90 i 191 MW i TE "Kostolac B" sa dva bloka od po 320 MW. Po snazi, kostolačke termoelektrane su četvrti energetski kapacitet u Srbiji koji dnevno proizvede i do 20 miliona kWh električne energije. To podrazumeva dnevnu potrošnju od oko 25.000 tona lignita koji se proizvodi na površinskim kopovima "Širkovac" i "Drmno". Kostolačke termoelektrane godišnjom proizvodnjom od oko četiri milijarde kWh, podmiruju oko 12% ukupne potrošnje električne energije u Srbiji. Pored električne energije, TE "Kostolac A" proizvodi i toplotnu energiju za grejanje gradova Kostolca i Požarevca.

U sastavu JP TE "KOSOVO" čije je sedište u Obiliću, rade dve termoelektrane, "Kosovo A" i "Kosovo B" izgrađene na resursima Kosovo-Metohijskog ugljenog basena.
TE su smeštene 10, odnosno 15 kilometara jugozapadno od Prištine.
TE "Kosovo A" ima pet blokova ukupno instalisane snage 617 MW koji godišnje proizvede oko 1,9 milijardi kWh električne energije. Ugalj za korišćenje u ovoj elektrani doprema se sa kopa "Dobro Selo". TE "Kosovo B" sa dva bloka ukupne snage 618 MW kao pogonsko gorivo koristi lignit sa kopa "Belaćevac". TE "Kosovo B" godišnje proizvodi oko 2,3 milijarde kWh električne energije.

Sedište JP "PANONSKE ELEKTRANE" je u Novom Sadu, a u njegovom sastavu rade tri TE-TO ukupne istalisane snage 353 MW.
TE-TO "Novi Sad" snage 208 MW na pragu, je energetski objekat za kombinovanu proizvodnju električne energije, tehnološke pare i toplotne energije. Snabdevanje prirodnim gasom omogućeno je priključkom na magsitralni gasovod, mazut se doprema mazutovodom, dok blizina Dunava omogućava relativno lako snabdevanje ove TE-TO potrebnim količinama rashladne vode.

Proizvodni kapacitet TE-TO "Zrenjanin" je 100 MW na pragu, dok je kapacitet energane "Sremaska Mitrovica" 45 MW na pragu. U ukupnoj proizvodnji električne energije u Srbiji, u uslovima nedostataka pogonskog goriva, TE-TO učestvuju sa 0,8%, odnosno prozvode oko 280 miliona kWh električne energije godišnje.

Izvodi iz zbornika radova sa savetovanja:

ENERGETSKI KOMPLEKS KOSTOLAC I ZIVOTNA SREDINA”

RESTAURACIJA EKOSISTEMA UNISTENIH DEPONOVANJEM PEPELA –ZNACAJ OBRAZOVANJA PIONIRSKIH ZAJEDNICA BILJAKA DJORDJEVIC-MILORADOVIC JASMINKA
Rezime:
Velike kolicine pepela produkuju se iz kotlova termoelektrana i obicno deponuju u blizini tako da totalno unistavaju vegetacioni pokrivac. Medjutim, ubrzo posle deponovanja pepela i njegovog talozenja ( vec u prvim godinama), ova sekundarno prazna mesta u prirodi naseljavaju pionirske vrste visih biljaka.To je znacajan faktor za obnavljanje ekosistema i onih zivotnih zajednica koje su deponovanjem pepela i uniste- ne. U prvoj godini deponiju pepela kolonizuje 28 vrsta visih biljaka. Spektar zivotnih formi sadrzi : fanerofita 17.85%, geofita 14.29%, hemikriptofita 17.86% i terofita 50%. U drugoj godini broj vrsta kolonizatora se pove- cava na 39, procenat hemikriptofita se povecava na 33,30% i terofita smanjuje na 40%. U trecoj godini obra- zovanja vegetacije na pepelu ukupan broj vrsta se povecava na 44 %, ali spektar zivotnih formi pokazuje ma- nje fluktuacije. Ucesce terofita u zajednici se ne menja znacajno(39,53%), dok se ucesce hemikriptofita nesto povecava i iznosi 37.21%. Sukcesija vegetacije na deponiji pepela TE vec u ranim fazama pokazuje tendenci- ju prelaza prve faze dominacije vrsta sa kratkim zivotnim ciklusom (terofita) ka fazi dominacije zeljastih vrsta visegodisnjim zivotnim ciklusom ( hemikriptofita i geofita). Znacajno je prisustvo sest vrsta drveca kao zace- tnika onih sumskih zajednica koje su deponovanjem pepela i unistena.

USVAJANJE ARSENA KOD BILJAKA RASLIH NA PEPELU KOSTOLACKIH TERMOELEKTRANA DJORDJEVIC-MILORADOVIC JASMINKA VLAJKOVIC MIRA
Rezime:
Istrazivane su kolicine arsena u taloznom pepelu Kostolackih termoelektrana, uporedo sa jalovinom iz rudnika lignita (Cirikovac) i nezagadjenom zemljistu u siroj okolini. Kolicine arsena od 33.3 mg/kg u talo- znom pepelu, deset godina posle talozenja ukazuju na povisene vrednosti, ali su one manje nego u pepelu drugih ugljeva. Biljke rasle na deponiji pepela pokazuju tendenciju usvajanja arsena. Pratili smo koncentra- cije arsena kod: Calamagrostis epigeios, Tussilago farfara, Verbascum phlomoides i Sysimbrium orientale. Pronasli smo da C. epigeios translocira arsen u listove i stabla, T.farfara u cvetonosne izdanke, a S.orintale nakuplja arsen u korenu i translocira u nadzemni izdanak. Kolicine arsena u pomenutim biljkama predstava- ju opasnost da arsen udje u lance ishrane i dovede do hronicnih arsenoza kod ljudi i zivotinja.

UTICAJ TERMOENERGETSKOG KOMPLEKSA KOSTOLAC NA KVALITET VAZDUHA U OKOLNIM NASELJIMA ROGOZARSKI ZORICA
Rezime:
U radu su prikazani rezultati ispitivanja kvaliteta vazduha u naseljima u okolini Termoenergetskog kompleksa Kostolac u periodu 1996.-2001. godine. Na vise lokacija ispitivani su SO2 sa srednjim godisnjim vrednostima koje prelaze granicnu vrednost imisije. Cadj je prisutna tokom cele godine. Srednje godisnje vrednosti ukupnih taloznih materija su vece od granicne vrednosti imisije. Vise meseci godisnje padaju “ki- sele kise”. Potrebno je preduzeti niz konkretnih mera prema utvrdjenim izvorima zagadjenja radi smanjenja imi- sije stetnih gasova i zastite zdravlja stanovnika.

STRUKTURA MALIGNIH NEOPLAZMI U KOSTOLCU OD 1996. DO 2000. BRANKOVIC MILOS MITIC ZORICA
Rrezime:
Gradsko naselje Kostolac nalazi se u neposrednoj blizini termoelektrana i rudnika sa povrsinskom eksploatacijom. Ovaj rad razmatra pojavu malignih bolesti kod lokalnog stanovnistva u periodu od 1996. do 2000. godine. Kao kontrolna grupa uzeta je populacija opstine Veliko Gradiste. U posmatranom petogodi- snjem periodu registrovano je 110 novoobolelih od malignih neoplazmi na podrucju Kostolca, od toga 38 u 2000. godini. Najcesca primarna lokacija malignoma kod muskaraca su pluca i disajni putevi 36,83%, kod zena dominiraju maligne neoplazme materice i dojke 56,59%. Posmatrano prema zivotnoj dobi najveca inci- denca ovih bolesti je u dobnoj grupi od 65 do 74 godine. Uocene su izvesne razlike u odnosu na populaci- ju opstine Veliko Gradiste ali zbog kratkog i bliskog vremenskog pracenja malignih neoplazmi na oba podru- cja definitivni zakljucak o znacaju uocenih razlika dala bi naknadna istazivanja.

JAVNO MNJENJE GRADJANA SELA STARI KOSTOLAC O ZAGADJENOSTI NJIHOVE RADNE I ZIVOTNE SREDINE LONCAR RADOSLAV POPOV GEORGIJE
Rezime:
Anketirano stanovistvo sela Stari Kostolac iznelo je misljenje u vezi sa zagadjenjem zivotne sredine,brigom za zastitu zdravlja radnika, zastupljenoscu pojedinih vrsta bolesti kod lica zenskog i muskog pola vezano za starostnu strukturu, poredjenje etape smrtnosti u Starom Kostolcu u odnosu na Centralni deo Srbije i zelje da nastavi da zivi ili ne zivi u Starom Kostolcu.

NIVO RADIOAKTIVNOG ZRACENJA U KOSTOLACKOM UGLJENOM BASENU: IZVORI I POSLEDICE MARTIC MILENKO VLAJKOVIC MARA DJORDJEVIC-MILORADOVIC JASMINKA
Rezime:
U ovom radu, prikazani su rezultati ispitivanja doze prirodnog radioaktivnog zracenja u regionu Kostolackog basena. Merenja jacine doze zracenja (µSv/h) vrsena su na uglju, jalovini u termoe- nergetskim postrojenjima, deponiji pepela, opekama od pepela i biljaka. Nivo zracenja u citavom re- gionu (0,12-0,25 µSv/h) je povisen i potice od prirodno radoaktivnih elemenata i njihovih produkata ra- spadanja. Najvecom dozom zracenja odlikuje se brand glina (0,25µSv/h) i putevi, nasipi i bedemi izgra- djeni od ove gline i pepela (0,21µSv/h). Vecu dozu zracenja pokazuje ugalj treceg sloja nego drugog, a takodje starije deponovanje pepela pod vegetacijom nego sveze deponovanje. Neke biljke teze da aku- muliraju radinuklide u korenu i translociraju ih u nadzemne organe.

UTICAJ OTPADNIH VODA IZ TERMOEKTRANA “A” I “B”- KOSTOLAC I PEPELISTE NA KVALITET POVRSINSKIH I PODZEMNIH VODA MILOJKOVIC LJILJA ROGOZARSKI ZORICA MILANOVIC RADOJICA
Rezime:
Radi podmirenja energetskog bilansa, slaborazvijene zemlje, kao sto je nasa pribegavaju eksploataciji niskokaloricnih resursa u vidu lignita za sagorevanje u termoelektranama, bez obzira sto se time bezpostedno i nepovratno raubuju drugi resursi i zivotna sredina: zemlja, voda i vazduh. Ovaj rad predstavlja integralna zapazanja u periodu od 1992. do 2000. godine na sektoru zagadjenja podzemnih i povrsinskih voda u funkciji proizvodnje elektricne energije u TE-Kostolac i pratecih akti- vnosti u vezi sa deponovanjem pepela i sljake. Uznemirenost gradjana u blizem i daljem okruzenju proizvodnih i pratecih kapaciteta je razumljiva, jer su vidljive posledice prisutne svakodnevno. Otuda i potreba za ovakvim radom i svim istrazivanjima i osmatranjima iz kojih je proizisao.

KORISCENJE PEPELA U POLJOPRIVREDI DJORDJEVIC-MILORADOVIC JASMINKA
Rezime:
Mogucnost koriscenja pepela u poljoprivrednoj proizvodnji istrazivale su rezlicite agencije, naucnici i istrazivaci. Fizicke osobine leteceg pepela iz termoelektrana su sledece; veoma fine ce- stice imaju mali precnik, < 10mm, male ili srednje gustine, imaju veliku povrsinu i veoma su lake tekstrure. Hemijske osobine pepela zavise od kvaliteta uglja koji se koristi i procesa u termoelektra- nama. U proseku 95 – 99% pepela je sastavljeno od oksida Si,Al,Fe,Ca i oko 0.5 – 3.5% Na, P,K i S, a ostalo su retki elementi. Leteci pepeo se moze koristiti u poljoprivrednoj proizvodnji zbog svojih fizickih osobina kao izbog prisustva makro i mikroelemenata neophodnih za rast biljaka.Veliki broj istrazivanja ukazuje da se prinos poljoprivrednih useva povecava 15 – 25% dodavanjem pepela. Medjutim povecanje od 100% uoceno je samo u nekim slucajevima. Upotreba leteceg pepela u po- ljoprivrednoj proizvodnji nema negativne efekte bez obzira na prisustvo nekih retkih elementa ili me- tala.

OTPEPELJAVANJE I TRANSPORT PEPELA I SLJAKE TEKO “A” I “B” I PROBLEMATIKA U VEZI SA POSTOJECIM NACINOM TRANSPORTOVANJA I ODLAGANJA PEPELA I SLJAKE GRUBETIC IVAN
Rezime:
Kod termoelektrana “Kostolac A i B” (TEKO A i B) primenjuje se hidraulicki nacin otpepelja- vanja i transporta pepela i sljake, i to koriscenjem tzv. retke hidromesavine sa odnosom C:T=1:13, sto zahteva velike kolicine vode i u vezi sa tim pojavljuje se niz problema, posebno ekoloskih.

SAGLEDAVANJE MOGUCIH NOVIH RESENJA ZA TRANSPORTOVANJE I ODLAGANJE PEPELA I SLJAKE GRUBETIC IVAN
Rezime:
U cilju prevazilazenja postojecih problema u vezi sa odlaganjem pepela i sljake za termo- elektranu “Kostolac B” traze se nove lokacije za deponiju i nova tehnologija za otpepeljavanje i transport pepela i sljake.

KARAKTERISTIKE PROSTORA ZA ODLAGANJE PEPELA I SLJAKE IZ KOSTOLACKIH TERMOELEKTRANA IGRUTINOVIC DRAGAN
Rezime:
Najvece deponije pepela i sljake u Srbiji (izvan pokrajina) nalaze se u prostorima aluvi- jalnih zaravni izgradjenih sedimentima zrnaste strukture, u blizini vecih vodotoka gde zahvataju veoma velike povrsine terena. Grupa strucnjaka okupljena na Rudarsko-geoloskom fakultetu 1992. i 1993. godine re- alizovala je ispitivanja i merenja svih relevantnih karakteristika prostora u prostorima povrsinskih kopova Kostolac, na osnovu kojih je realizovala matematicko modeliranje hidrogeoloskih karakte- ristika izdanske sredine i transporta zagadjivaca a zatim uporednom analizom prezentovala ocenu potencijalnih lokacija za deponije pepela i sljake (PK Drmno, PK Cirikovac i PK Klenovnik).

KVALITET PODZEMNIH VODA U IZVORISTIMA VODOSNABDEVANJA STANOVNISTVA OPSTINE POZAREVAC I KOSTOLAC IGRUTINOVIC DRAGAN
Rezime:
Celokupno stanovistvo i industrija kao i veci deo poljoprivrede u aluvijalnim ravnima Velike Morave i Mlave upuceni su na vodosnabdevanje zahvatanjem podzemnih voda. Zbog toga je pi- tanje kvaliteta podzemnih voda od vitalnog znacaja. Pogorsanje kvaliteta podzemnih voda u ovom prostoru poslednjih godina uz ceste nestasice i restrikcije vode, narocito u letnjim mesecima vise- struko ce otezavati snabdevanje, pre svih, stanovnistva kvalitetnom i dovoljnom kolicinom vode za pice. Do 1995. godine, region donjeg Pomoravlja imao je veoma kvalitetne podzemne vode. Osim hlorisanja nisu bile potrebne mere ma kakvih tretmana voda za pice. Danas u vecem broju izvorista voda je do te mere kontaminirana nitratima da je prakticno neupotrebljiva za pice, odnosno, kontaminiranje nitratima se tako intenzivno siri i koncentracije po- vecavaju da ako se hitno ne preduzmu mere zastite, stanovnistvo ovog regiona ce ostati bez vode za pice, minimalno potrebnog kvaliteta.

NEKI ASPEKTI MOGUCEG RESENJA VODOSNABDEVANJA BRANICEVSKOG OKRUGA I SIRE ZDRAVOM PIJACOM VODOM MILANOVIC RADOJICA
Rezime:
Rad tretira problematiku vode dobijene iz drenaznih bunara u postupku primene metode odvodnjavanja i predodvodnjavanja kopa “Drmno” za napajanje “vodom za pice” Kostolca i sire okoline.

DOSADASNJI RADOVI NA REKULTIVACIJI DEPONIJA PEPELA U KOSTOLCU- REZULTATI I PREDLOZI OPTIMALNIH RESENJA KUZMANOVIC UBAVKO
Rezime:
Radom, prikazanim u ovom clanku, analiziran je ekoloski problem raznosenja sitnih ce- stica elektro-filterskog pepela i mogucnost njegovog vezivanja bioloskim putem. Opisan je obje- kat u Kostolcu sa klimatskim, edafskim i drugim karakteristikama kao i tehnologija odlaganja pe- pela. Do sada izvedenim radovima dokazana je mogucnost i opravdanost bioloskih mera ve- zivanja pepela i rekultivacije deponije pepela. Osim sto povezuju pepeo, biljke regenerisu kiseo- nik u vazduhu okoline, cime nadoknadjuju njegov deficit nastao u procesu sagorevanja uglja. Sa- dnjom evro-americkih topola, kojima je pepeo optimalan supstrat za brzi rast, mogu se ostvariti znacajni prihodi.

PRILOG RESAVANJU PROBLEMA ZAPOSLJAVANJA INVALIDA RADA I “VISKA” RADNIKA U RUDARSKO-ENERGETSKOM KOMPLEKSU BLECIC NOVAK POPOVIC DRAGAN DJORDJEVIC-MILORADOVIC JASMINKA
Rezime:
Smatramo da radnici ili “radna snaga” nisu i ne mogu biti visak. Treba podsticati i eticki odnos prema drugim resursima, koji mora da se prvenstveno bazira na njihovoj ekonomiji (ste- dnji). Nas prilog resavanju problema zaposljavanja je na nivou ideje ili koncepta zastite zivotne sredine (ZZS) ili zastita ambijenta (ZA). Prvi primer je organizovati tri mala preduzeca cija bi de- latnost bila implementacija, plasman, i montaza savremene opreme i sistema za koriscenje alte- rnativnih izvora energije, a sa vremenom i kooperantska proizvodnja delova te opreme. Drugi pri- mer je organizovati tri mala preduzeca cija bi delatnost bila izrada, koriscenje i plasman (izna- jmljivanje ili prodaja) hangara u otkopanim prostorima povrsinskih kopova, koji bi posle formira- nja odlagalista i njegovog nadvisenja okolnog terenaza 15 do 30 m (jednu ili dve etaze), postali podzemne prostorije na dubini oko 60 m, kao svojevrsni trapovi i skladista, prostori za fabrike, vojne potrebe i sve ono sto ne treba da se vidi na povrsini ili treba da bude u podzemlju, u uslo- vima stalne temperature i slicno.

STUDIJE I PROJEKTI U OBLASTI ZASTITE ZIVOTNE SREDINE KOJI SE NALAZE U TEKO CVIJANOVIC PREDRAG, dipl. ing.
1. STUDIJE
1. Preciscavanje dimnih gasova u svetu: tehnicki, razvojni i ekonomski problemi sa pre- gledom savremenih tehnologija- perspektive, preporuke- knjiga I URADIO: Rudarski institut i Masinski fakultet Beograd (Institut za procesnu tehniku i termometriju), jun 1991. godine
2. Izrada projekta i program istrazivaca na poluindustrijskim postrojenjima za odsumpo- ravanje dimnih gasova vlaznim i aditivnim postupcima – idejni projekat URADIO: Masinski fakultet Beograd i Rudarski institut, januar 1993. godine
3. Preciscavanje dimnih gasova u svetu: tehnicki razvojni i ekonomski problemi sa pre- gledom savremenih tehnologija – perspektive, preporuke
URADIO: Masinski fakultet Beograd, Energoprojekt, Rudarski institut, 1989. godine Studije su uradjene i sluze kao podloga za izbor tehnologija za priciscavanje dimnih gasova u buducim (novim) termoenergetskim postrojenjima EP-a, trenutno je to TE-TO “Kolubara B”
4. Istrazivanje uticajnih faktora putem korelacionih veza izmedju emisije zagadjujucih mate- rija i promene kvaliteta vazduh a u podrucju termoelektrana EP Srbije – I faza URADIO: Energoprojekt-ENTEL Beograd, jun 1990. godine
5. Elektroprivreda Srbije, Centralizovani sistem kontinualnog merenja i pracenja emisije i emisije zagadjujucih materija iz termoenergetskih objekata Srbije – I faza Izbor i unifikacija instrumenata i uredjaja za kontinualno merenje emisije i emisije zagadjujucih materija i njihovo lociranje.
URADIO: Energoprojekt-ENTEL Beograd, februar 1992. godine Studije sluze kao podloga za izradu projekta monitornog pracenja uticaja termoenerge- tskih objekata EP Srbije na zivotnu sredinu
6. Bioloske mere zastite zivotne sredine od uticaja deponije pepela termoelektrana ZEP-a.
URADIO: UNEP institut za primenu nuklearne energije, OOUR institut za biotehnoloska istrazivanja, 1989. godine Studija sluzi kao podloga za rekultivaciju zapunjenih rezervnih kaseta, kao i sprecavanje uticaja aktivnih kaseta pepelista na zivotnu okolinu.
7. Resavanje tretmana otpadnih voda u TE i TE-toplanama ZEP-a, I faza-problematika za- muljenih voda
URADIO: Institut za nuklearne nauke “Boris Kidric”, Beograd Studija sluzi kao podloga za izradu projekta Postrojenja za izdvajanje ulja i maziva iz otpadnih voda.
8. Utvrdjivanje mogucnosti proizvodnje portland cementa na bazi leteceg pepela TE kao siro- vinske komponente odnosno kao pucolanskog dodatka.
URADIO: Rudarski institut, 1976. godine Sluzi kao podloga za izradu projekta Razvoj tehnologije proizvodnje gradjevinskog mate- rijala na bazi sekundarnih sirovina IEK Kostolac I faza, II faza i III faza.
9. Uticaj zagadjivaca kompleksa POTE Drmno i pepelista na zagadjivanje vode i vazduha i zdra- vlje stanovnistva.
URADIO: Regionalni zavod za zastitu zdravlja Pozarevac, maj, 1989. godine.
10. Dokumentacija, elaborat i studija o uticaju zagadjivaca kompleksa POTE Drmno i IEK Ko- stolac na kvalitet podzemnih voda i povrsinskih voda reke Mlave; knjiga I i knjiga II
URADIO: OOUR Georad Kostolac, decembar 1988. godine.
11. Program zastite zivotne sredine u okolini TE II i III Kostolac.
URADIO: Regionalni zavod za zastitu zdravlja Pozarevac, avgust, 1989. godine.
2. PROJEKTI 1. Zagadjivanje vazduha i zemljista od strane klasicnih termoelektrana –II faza.
URADIO: Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih sirovina Beograd, 1976. godine
2. Projekat hidrogeoloskih istrazivanja za potrebe studije uticaja pepelista TE Kostolac i Drmno na kvalitet i rezim podzemnih voda.
URADIO: Institut za vodoprivredu “Jaroslav Cerni”, Beograd, jun 1992. godina. Projekat je uradjen kao strudija koju je uradio Rudarski institut iz Beograda.
3. Razvoj tehnologije proizvodnje gradjevinskog materijala na bazi sekundarnih sirovina IEK Kostolac; I faza, II faza, III faza
URADIO: Institut za ispitivanje materijala SRS Beograd, 1981. godine, 1983. godine i 1985. godine.
4. Postrojenje za izdvajanje maziva i ulja otpadnih voda.
URADIO: Masinoprojekt-KOPRING Beograd, 01.04.1997. godine.
Projekat je uradjena kao i revizija projekta od strane Energoprojekt-ENTEL, mart 1998.go- dine, potom su trazene ponude izvodjaca. Razlog zbog cega postrojenje nije konstruisa- no je verovatno nedoststak novca.

Ovo su apstrakti “Zbornika radova”, sa savetovalista na temu “Energetski kompleks Kostolac I zivotna sredina” odrzanog marta 2002. godine u organizaciji “SDITOP” - Pozarevac (email- sditop@ptt.yu)