"Jeste li ikada videli šumskog patuljka malog kao palac, obučenog u lišće i sa kapicom ispletenom od trava?
Da, znam, znam...uh, uh..." - reče patuljak i povuče dim iz lule da se smiri jer je strašno zabrinut.

"Nekada je svako dete imalo po jednog šumskog patuljka za prijatelja.
Pomagali smo deci u svim problemima, upoznavali ih sa životinjama i cvećem da im budu prijatelji za ceo život, ali...nešto strašno se dogodilo, uh..." - reče patuljak i zagleda se negde u daljinu kao da plovi kroz vreme...

"Deca su postajala odrasli ljudi, bivalo ih je sve više i želeli su da imaju sve više igračaka za odrasle, automobila, mašina i stotine drugih bespotrebnih i skupih stvari." - nastavljao je sve više potrešen.

"Verovali su da će tako biti lakše i brže živeti. Stalno su govorili: "Ali treba mi!"

Zaista i bi, ali nisu mislili o tome da ako se čovek ne trudi, gubi sreću kao nagradu za trud i skromnost...uh, uh...Kako su to zaboravili!" - reče u neverici patuljak.

"Brži i lakši put najčešće nije dobar put."

"Sigurno ste primetili da su odrasli nervozni, tužni, da nemaju vremena, da stalno rade i kupuju i da su skoro uvek nezadovoljni, uh, uh, da je sve manje mirnoće i ljubavi..."

"Da bi kupovali mašine koje će im uštedeti vreme, morali su potroše još više vremena radeći za novac kojim bi kupili mašine.
Morali su da budu daleko od onih koje vole i da otimaju od Prirode i od svojih prijatelja, da se razbole."

"Kupovali su sve više, a da bi se neka stvar napravila potrebno je ubiti jedno drvo, prekopati jedno brdo, zagaditi vodu, zemlju i vazduh, ubiti jednog patuljka, jer mašine i stvari ubijaju sve nas, čitavu Prirodu."

"Odrasli, nekada naši prijatelji, prestali su da odlaze u šume i trudili se da zaborave nas prijatelje, patuljke, drveće i životinje iako smo nekada živeli srećno svaki bogovetni dan. "

"Odraslima sreća i sloboda nisu bile dovoljne...želi su više...
a to se zove pohlepa." - reče patuljak, mršteći se.

"Pohlepa nikada nikome nije donela ništa dobro."

"Mržnja, laž i obmana su tri najveća neprijatelja svakog šumskog patuljka,
najveći neprijatelj čupave životinjice i mudrog drveta!"

" Okretali su glavu, kad god smo ih zvali u pomoć. Iako smo smo im opraštali uvek iznova,
ali oni od stida nisu mogli pred nas. Stid je znak da postoji savest i da nije sve izgubljeno."

" Stalno govore "Samo da imam više para i samo da mi je...".ali stvari postaju sve tužnije i teže...
Stvari se gomilaju, a prijatelja, šuma, životinja, čistog vazduha i vode je sve manje, a sve što je nekada bilo besplatno sada je sve skuplje. Prodali su Ljubav i Život za gomile stvari."

"Nekada smo pili vodu iz čistih potoka, hranu brali sa svakog drveta i nismo morali da brinemo.
Čak i kada bi nam nešto nedostajalo, imali smo prijatelje koji bi nam pomogli, podelili sve sa nama, čak i poslednje. To je Ljubav!" - sevale su iskre iz očiju patuljka.

"Sada je godina 2007., a ja sam ostao poslednji od svoje vrste šumskih.
Posle mene niko više neće videti ni jednog patuljka,
ali ni mnoge životinje i biljke koje su nestale zbog pohlepe, mržnje i laži odraslih urbanih ljudi."

" Došao sam ovde na internet jer sam čuo da se ovde okupljaju odrasli, ali i deca.
Želeo sam da po poslednji put ispičam priču koju smo nekada pričali svakom detetu potajno u šumi."

" Priču da treba živeti za ljubav, a ne za stvari jer su one smrt.
Priču o tome kako je lepo bilo nekada, o tome kako je danas, a dovoljno sam star da vidim kako će biti sutra, ako odrasli nastave da žive isto kao sada i nauče decu da idu njihovim putem...


Foto: Beograd 2006. , Brankov most                           Foto: Kina 2006.

Foto: Greenpeace, nekadašnja Brazilaska prašuma 2006.

Pokušaću da ispravim stvari i posadim ljubav u srce svakog deteta i odrasle osobe ponovo..."

" Znam da roditelji vole svoju decu, ali kao što su iz straha i sebičnosti izdali sebe, svoje prijatelje, uništili Prirodu tako mogu iz straha da izdaju i svoju decu...pod izgovorom da im žele najbolje i da treba da idu njihovim putem.
Pokažite deci pravi put, nažalost onaj kojim niste išli, a ako ne znate kako, pokazaću vam.

Nadam se da kada mene ne bude bilo, da ćeš ti pričati ovu priču svojoj deci, a ona svojoj
i da se više nikada neće dogoditi da nestane šuma, životinja, bistrih potoka,veselog neba, zdravlja i osmeha svih, a ostanu gomile bespotrebnih stvari koje su ljudima navodno trebale.

Baš ti si mi jedina nada. Za tobom će krenuti i drugi.
Kada vesela duga bude svaki dan na nebu, znaćeš da si uspeo!
Neka dobar početak bude to što si na ovim stranicama...

Tvoj poslednji šumski patuljak