Kontakt mail:  izvorekoloskesvesti@gmail.com                              Za hitne situacije: 064 476 10 16

   
Centar za razvoj ekološke svesti - "IZVOR"

Stanje u svetu

 

Ugrožene vrste su biljne i životinjske vrste u opasnosti od izumiranja svih jedinki te vrste.
Preko 34 000 biljnih vrsta i 5 200 životinjskih vrsta širom sveta su pred izumiranjem,
a mnogo hiljada njih izumre pre nego što budu uvrštene u spisak ugroženih.

Glavni razlozi izumiranja i ugroženosti vrsta su:
-Uništavanje staništa
-Komercijalna eksploatacija(sakupljanje bilja, lov, trgovina životinjama)
-Šteta izazvana unošenjem stranih, nedomaćih vrsta
-Zagađenje

Sporo izumiranje i nastajanje vrsta je normalan proces u toku evolucije.
Medjutim,od 1600'te godine brzina izumiranja se drastično ubrzavala zbog porasta
broja ljudi na planeti i potrošnje prirodnih resursa.
Tekuća globalna brzina izumiranja je 20 000 vrsta godišnje, eksponencijalno veća od praistorijske brzine izumiranja dinosaurusa.
Mnogi biolozi veruju da smo usred najveće epizode izumiranja od nestanka dinosaurusa pre 65 miliona godina.
Preživljavanje ekosistema kao što su šume, močvare i koralni grebeni zavisi od biodiverziteta,tj. od raznolikosti biljaka,životinja i staništa.
Iseljenje ili nestanak jedne ili više vrsta može trajno uništiti ekosistem ili voditi u njegovo sigurno propadanje.
Nepovratni gubitak biodiverziteta ima trajni uticaj na opstanak preostalih vrsta,uključujući tu i čoveka.
Čovek zavisi od raznolikosti vrsta i čistoce ekosistema zbog hrane, vode, vazduha i čistog tla za agrokulture, a ostale dobrobiti i da ne nabrajamo.
Preko 40% novih lekova u medicinskoj farmaciji dobija se od biljaka i životinja.

Svetska unija za očuvanje prirode (IUCN) je nevladina organizacija koja je prateći ugrožene vrste ustanovila standarde i podele po ovom pitanju.



RAZLOZI

Uništavanje staništa ljudskom aktivnošću
je najveći razlog izumiranja vrsta. Većina vrsti je idealno prilagođena staništu na kome živi i u skladu sa njime razvila je svoje specifične potrebe. Bez tog staništa vrsta ne može da preživi. Zagađenje, isušivanje močvarnih zemljišta radi navodnjavanja, seča i krčenje šuma, uništavanje koralnih grebena, putevi i brane koji dele nedeljivo stanište, samo su neki od razloga izumiranja. Podela staništa dovodi do gubitka veze između podeljenih vrsta, a time do opadanja njihove genetske raznolikosti čime su znatno ranjivije, nesposobne na brze promene i adaptacije u okviru svoje vrste. Većina vrsta iz podeljenih staništa postala je premala da bi održala populaciju.

Svetska komercijalna eksploatacija
od 1600 te je dovela do toga da su mnoge vrste postale izumrle ili ugrožene. Primer je industrija za izlovljavanje kitova koja ih je dovela na granicu nestanka sa planete. Zatim afrički crni nosorog koji je skoro istrebljen zbog svog roga koji se koristio kao afrodizijak i tako u nedogled. Nebrojeni primeri izlovljavanja svega što je živo zarad prodaje na svetskim tržištima hrane, kozmetike, nakita, suvenira i kućnih ljubimaca.
Razmislite:
Dali retka i skupa hrana koju ste poručili pripada u prirodi nekoj ugroženoj vrsti ili je to možda ta sama vrsta?
Da li je vaša kozmetika od biljaka koje su pred istrebljenjem?
Da li su vaš nakit i suveniri od rogova ili zuba neke retke vrste?
Da li je vaš ljubimac toliko egzotičan da nestaje u prirodi?
Takvom samosvešću i nekupovinom prekidamo lanac smrti, jer on ne funkcioniše bez Vas.

Novodonešene vrste
u ekosistemima izazivaju ozbiljno propadanje domaćih vrsta.
One mogu biti unete slučajno ili namerno i počinju da se takmiče sa domaćim vrstama ili su čak ove njihov plen. Po pravilu domaće vrste nemaju način da se izbore, pa postaju
brojčano oslabljene ili čak nestaju. Efekti ovoga su često nepopravljivi, a širenje se ne može više zaustaviti. Primeri tzv. invazionih vrsta sa su brojni, a na našim prostorima su po tom pitanju pravljene neverovatne greške, uglavnom po pitanju riba i biljaka.

Zagađenje
je vrlo bitan faktor izumiranja. Toksične hemikalije chlorinatid hydrocarboni, pr.dichlorodiphenyltrichloroethan(DDT) i polychlorinat biphenyl(PCB) su postali sveprisutni zahvaljujući svetskoj trgovini proizvodima za ishranu. Nalaze se koncentrisani u hrani i truju bukvalno sve, jer je ceo ekosistem povezan. Drastično utiču na vrste koje su pri vrhu lanca ishrane.
Obe supstance DDT i PCB utiču na promet kalcijuma, posebno kod ptica, omekšavajući ljusku jajeta i poremećaje u razvoju ptica. PCB takođe izaziva poremećaje u razmnožavanju mesoždera. Zagađenje vode i povišena temperatura već su izbrisali neke endemične vrste sa zemlje. Naftne mrlje ubijaju cele ekosisteme, a ne samo ribe, ptice i sisare kontaminirajući vode i okolno kopno na par godina. Kod nas to su teški metali u mulju reka koji ulaze u rečno bilje, iz njih u ribe i naravno u čoveka.
Ostaju prisutni više desetina godina izazivajući tihe ali katastrofalne posledice po zdravlje. Kisele kiše,posledica zagađenja vazduha, ubijaju organizme u otvorenim vodama i uništavaju šume.

BIOLOGIJA OČUVANJA - KONZERVACIJA

Bavi se složenim problemom očuvanja staništa i vrsta.
Cilj je shvatiti kako čovek utiče na biodiverzitet (raznolikost živog sveta) i obezbediti moguća rešenja na obostranu korist čoveka i ostalog života na planeti.
Jedan od načina je stvaranje zaštićenih oblasti i koridora koji ih povezuju.
Sve vrste zahtevaju minimum staništa da bi opstale,a zaštićene oblasti upravo to pružaju.
Međutim postoje vrste sa velikim radijusom kretanja kojima ovaj prostor nije dovoljan. Zbog toga se prave koridori koji povezuju više zaštićenih oblasti u jednu celinu.
Savetuje se da i koridori i zaštićene oblasti budu okružene tampon zonama, najčešće prirodnim preprekama, koje bi omogućile nesmetano kretanje i uznemiravanje vrsta.
Zato je unapređenje konzervacije i edukacija o njoj presudna za sve.
Očuvanje zavisi od nas, zato nastavi sa čitanjem ovih stranica.