1. Program oralne vakcinacije divljih životinja protiv rabies (besnila)
2. Program oralne vakcinacije domaih životinja protiv rabies (besnila)

Usled mnogobrojnih sličnosti Češke Republike i SCG (geografske, socijalno-ekonomske, epidemiološke), smatrali smo da se na ovom uspešnom modelu iskorenjivanja rabies, može iskustveno najviše naučiti, kao i primeniti uspešna rešenja na model u SCG.

Detalji uspešnog programa programa

Eliminacija rabies u Češkoj Republici oralnom vakcinacijom lisica

Izveštaj Svetskoj zdravstvenoj Organizaciji od

O. Matouchi and J. Vitásek
State Veterinary Institute, Liberec 30, CZ
State Veterinary Administration, Prague, CZ

Razvoj rabies situacije u Češkoj republici

Talas širenja rabies među cvenim lisicama razvio se tokom Drugog Svetskog rata i odmah nakon njegovog kraja. Tokom 50 i 60-tih godina rabies je zahvatilo mnoge Evropske zemlje i prisutno je u nekima i danas.

Prvi slučaj zaražene crvene lisice rabies(besnilom), dijagnostikovan je u Češkoj Republici u oblasti Broumov na Češko-Poljskoj granici u martu 1947.

Značajan rast gustine rabies uočen je odmah sledeće 1948 godine.

Ukupno 146 slučajeva, od kojih 106 slučajeva(74%) kod cvenih lisica.

Rabies je dostiglo svoju najširu geografsku distribuciju tokom 80-tih godina. Do tog vremena rabies se raširilo preko cele teritorije Češke Republike sa izuzetkom nekih oblasti.

Vrh(max) pojavljivanja zabeležen je 1984, kada je registrovano 2,232 slučajeva, od toga 2,052 kod lisica. Uprkos izvesnom opadanju tokom sledećih godina situacija je ostala nepovoljna. Čak ni podsticaj političkog vrha za lov na crvene lisice u 1969 ni trovanje po šumama nije dalo poboljšanje. Nepovoljna epidemiološka situacija i postojanje stalnih rezervoara bolesti kod životinja u divljini, nepovoljno je uticala na stanje rabies kod domaćih životinja.

Neuspela kontrola rabies smanjenjem populacije lisica

Uporedo sa trendovima u okolnim zemljama, kontrolne mere primenjene u Češkoj Republici tokom 60-tih godina su bile usmerene na smanjenje broja populacije crvene lisice. Osnova ovakvom pristupu bila je Danska istraga koje je tvrdila da smanjenje broja prekomerne gustine populacije crvene lisice na optimum ,i.e. jedna crvena lisica na 500 ha, može dovesti do sprečavanja širenja rabies. Iz ovog razloga, ponuđena je nagrada od 100 Čeških Kruna za svaku ulovljenu lisicu predatu veterinarskoj ustanovi od 1969. Ideja iza ove mere je bila podstaći interes za lov, da bi se obezbedili uzorci za monitoring besnila unutar populacije crvene lisice, da bi se otkrili prodori i vrhovi topografskog prodiranja i dinamika bolesti. Od 1977 g. nagrada je povećana na 150 Čeških Kruna i u isto vreme početo je sa trovanjem(fumigacijom) populacije. U 1979toj g. fumigacija je zamenjena trovanjem gasom preparatima koji ispuštaju hidrogen fosvat. rezultat ovoh mera nije bio ubedljiv.

Štaviše, metod trovanja mladunaca crvene lisice kosio se sa lovačkom etikom i tradicijom, i efekti su bili drastično različiti u različitim oblastima. Ova mera nije vodila smanjenju gustine rabies(besnila) u čitavoj zemlji. Paradoksalno, smanjenje populacije u nekim malim oblatima doveo je do povećane seobe lisica iz okolnih oblasti, dovodeći do ubrzanog oporavka populacije. Uslovno dozvoljeno trovanje strihninom bilo je neefikasno, neselektivno zahvatajući druge životinje i čak ljude.

Epidemiološka situacija je ostala veoma nepovoljna i kulminirala tokom 80-tih godina.

Rabies kontrola oralnom vakcinacijom

Vakcina

Oralna vakcinacija donela je značajan napredak u kontroli rabies kod životinja u divljini i značajno doprinela epidemiološkoj situaciji u Evropskim zemljama.

Oralne vakcine su se postepeno razvile na osnovu raznih vrsta, obično u obliku žive modifikovane ćelije kulture vakcine. Različite varijante vrsta vakcina dobijenih od originalne SAD vrste su se najčešće koristile i koriste se još uvek za pripremanje roditeljske vakcine. Različite varijante derivisane iz ove vrste vakcine su onda korišćene za pripremu drugih oralnih vakcina SAD-Bern, SAD-B19, SAD-Potsdam 5/88, Vnukovo-32.

Primenjene različitim administartivnim rutinama svi SAD'derivati pokazali su nisku patogenost na poznate glodarske vrste. To znači da postoji potencijalni, ali minimalni rizik, ako ljudi budu slučajno izloženi ovoj živoj vakcini. Oralna vakcina napravljena od živog modifikovanog virusa je najjeftinija i najčešće korišćena u mnogim zemaljama. Od 80-tih godina oko 200 miliona doya je podeljeno i ni jedan slučaj da je vakcina prouzrokovala besnilo nije zabeležen.

Samo tri slučaja moguće podstaknuta od vrste SAD-Bern registrovane su kod životinja u Švajcarskoj posle probe na terenu.

U početku programa eliminacije rabies u Češkoj Republici korišćena je uvozna vakcina iz Nemačke tipa Tübingen napravljene od razblažene vrste SAD-B19. Od 1992 godine ova vakcina je zamenjena Češkom vakcinom “Lysvulpen” proizvođača “Bioveta Ivanovice na Hané” zasnovanoj na vrsti vakcine SAD-Bern.

Startegija ili neuspeh

Prva primena oralne vakcine izvršena je u oblasti Klatovy, Domazlice i Tachov u blizini granice sa Nemačkom u proleće 1989. Tokom sledeće kampanje tretirana oblast je proširena, pokrivajući 44 oblasti do jeseni 1992. Do jeseni 1993 čitava teritorija Češke Republike, sa izuzetkom oblasti bez rabies uz Nemačku granicu, je bila uključena. Tokom sledećih godina strategija oralne vakcinacije se zasnivala na intenzivnom tretmanu oblasti zahvaćenih rabies i nastavkom oralne vakcinacije najmanje dve godine posle zadnjeg slučaja rabies.

Korišćena strategija oralne vakcinacije nije uvek bila optimalna

Usled ograničenih finansijskih sredstava, neke administrativne jedinice(oblasti) završile su oralnu vakcinaciju prerano. Kao rezultat pojavile su se nezaštićene oblasti unutar vakcinisanih oblasti. Zahvaljujući toj činjenici proces eliminacije rabies je postao komlikovaniji, produžio se i koštao skuplje. Ograničena epidemiološka svesnost i neefikasan monitoring u izvorno nezaraženim oblastima van zone vakcinacije često je dovodila do ponovnog pojavljivanja rabies. Ova situacija je pogoršana velikom gustinom nevakcinisanih lisica u susednim zemljama i stoga prilivom zaraženih jedinki. Tipičan primer je pojava rabies u oblasti Rychnov nad KnûÏnou u 2001 kako je navedeno u Rabies Bulletin Europe.

U početku kampanje vakcinacije u Češkoj korišćen je Bavarski model distribucije mamaca vakcina. Članovi dobrovoljci lovačkih organizacija postavljali su mamce dva puta godišnje.

Postavljano je 16 mamaca po 1 km². Tokom sledećih godina broj mamaca postavljenih po

km² je neprekidno rastao, posebno u oblastima sa nepovoljnom situacijom. Od 1996 korišćena je distribucija mamaca iz aviona na ograničenoj oblasti(4-18 oblasti). Distribicija avionom je efikasnija od ručne distribucije(grafikon 1) i neprekidno je proširivana na čitavu teritoriju.

Skoro 25 miliona mamaca je postavljeno od jeseni 1989 do jeseni 2004. Početna doza od

16 mamaca po 1 km² je porasla na 16-18 mamaca po 1 km² za ručno postavljanje i 25 mamaca po 1 km² za distribuciju iz aviona.

Grafikon 1:

Efikasnost vakcinacije posle ručne i aero distribucije mamca u Češkoj,1977-2002

Monitoring efikasnosti oralne vakcinacije 1989 – 2004

Laboratorijsko kontrolno ispitivanje

Prateća ispitivanja su koordinirana iz Nacionalne Referentne Laboratorije za rabies, i fokusirana na uzimanje mammaca, tetracilin oynačavanje, formiranje antitela, dijagnozu rabies i karakteristike izolovanih vrsta od monoklonih antitela.

Uzimanje mamaca procenjeno od lovaca kretalo se od 55% do 88,8% sa prosečnom vrednošću od 82,3% tokom svih kampanja. Indirektna ali preciznija merenja uzimanja mamaca su izvedena ispitivanjem kostiju lisica na tetracilin.

Tetracilin je pronađen u 65% do 80% ispitanih uzoraka, sa prosekom od 78%, ali procenat je značajno varirao zavisno od oblasti. formacija antitela je testirana u telesnim tečnostima lisica sa testom brzog fluoroscentnog sabirajućeg inhibicionog testa(RFFIT). Specifična antitela koja neutrališu virus rabies su pronađena u 50-70% ispitanih uzoraka.

Kako je preporučeno od svetske zdravstvene organiyacije(WHO), posle svake kampanje uzorci su sakupljani za ispitivanja u vakcinisanim oblastima. Preko 50 000 životinja je ispitano na rabies. Rabies je pronađen u 6 180 slučajeva. Svi izolovani virusi su bili obični virus kako su pokazivala monoklonalna antitela.

Epidemiologija

Incidenti rabies u Češkoj Republici su opadali izraženo od pokretanja vakcinacionog programa u 1989 (tabela 1 i grafikon 2).

Tabela 1: Slučajevi rabies u Češkoj Republici, 1989-2004

Grafikon 2: Slučajevi rabies u Češkoj Republici, 1989-2004

Serija mapa na grafikonu 3 predstavlja geografsku lokalizaciju slučajeva rabies i njihovo postepeno smanjivanje tokom kampanje vakcinacije. Do 1995 godine broj zaraženih slučajeva se smanjio za 88% poredeći sa početkom kampanje. Pozitivan trend se nastavio sa manjim varijacijama u sledećim godinama. U 2001. godini samo 35 slučajeva je registrovano a u 2002. samo 3. Poslednji slučaj rabies otkriven je tokom aprila 2002.g u oblasti Trutnov. Od tada niti jedan slučaj rabies nije dijagnostikovan. Stoga Češka Republika ispunjava uslove za priznanje ” država bez besnila”. Ovaj događaj je zabeležen u žurnalu OIE „Disease Information“ No. 30, 23 June 2004. Češka Republika ostala je država bez besnila tokom 2004.godine. Ovaj uspeh nas je naterao da ispunimo stroge kriterijume da održimo ovaj status. Pravilno nadgledanje u svim oblastima je deo tih kriterijuma i fokusirani je na ispitivanje svih sumnjivih slučajeva i identifikaciju novih infekcija. Stalni status ” država bez besnila” mora biti dokumentovan pravilnim nadgledanjem. WHO preporučuje ispitivanje najmanje 8 lisica na 100 km² svake godine.

Epidemiološka situacija može biti objektivno procenjena posle ispitivanja zahtevanog broja uzoraka u regionu(minimalna površina procenjena oznakom “bez besnila“ je 5000 km²). Broj kontrolnih uzoraka mora biti raspoređen jednako po čitavoj teritoriji. Ispitivanje oblasti uz inficirane oblasti je najvažnije. Broj uzoraka uzetih u Češkoj Republici prelazi zahtevane i tipično je 10 lisica/100 km²

Zatvorite ovaj prozor preko gornjeg desnog X.