SALAMANDRA SALAMANDRA

Šareni daždevnjak

Crvena knjiga: LC- poslednja briga

CITES: nije na listi

Nalazi se u listi Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti Republike Srbije

© 2000 Arie van der Meijden

OPIS:

Rep im je cilindričan i kraći od dužine tela sa glavom. Upadljive parotidne žljezde iza očiju su pigmentisane.
Leđna i bočne strane su crne, sa velikim žutio-narandžastim mrljama. Varijante žute šare variraju kod podvrsta i ne mogu poslužiti kao valjana osobina za determinaciju podvrste. Koža stomaka je crna ili braon. Ženke su genaeralno veće od mužjaka i poseduju relativno kraće ekstremitete i rep. Kod mužjaka je kloaka izraženija. Veličine su do 250mm a ponekada čak i do 300mm.

DISTRIBUCIJA I STANIŠTE:
Države u kojima su rasprostranjene su Albanija, Belgija, Bosna i hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Francuska, Češka, Nemačka, Grčka, Mažarska, Italija, Makedonija, Luksemburg, Srbija, Crna Gora, Holandija, Poljska, Portugalija, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švajcarska, Turska, Ukrajina.

IUCN, Conservation International, and NatureServe. 2006. Global Amphibian Assessment. <www.globalamphibians.org>. Accessed on 04 May 2006.

According to: Gasc, J-P. et al. (1997) Amphibians and reptiles in Europe. SEH, MNHN, Paris. 493 pp. www.gli.cas.cz/SEH/atlas/

ABUNDACIJA I PONAŠANJE:
Vrsta je rasprostranjena od Iberijskog poluostrva do Irana i od severne Afrike do severne Nemačke. Neke od podvrsta Salamandra salamandra su sada izdvojene kao zasebne vrste a moguće je izdvajanje još vrsta. Populacija S.s. salamndra u Turskoj u genecki bliske S.s. infraimmaculata. Ova vrsta naseljava pretežno listopadne i mešovite šume, ponekada samo četinarske. Žuta koloracija ovih salamndri ima dvostruku ulogu:
Lakše se stapaju sa sredinom, kada se nalazi u šumi, žute mrlje se čine kao da su nastale od sunčeve svetlosti a tamna pozadina kao senka; za odbranu od predatora, svetle mrlje upozoravaju na otrovnu sekreciju kože.
Na velikom delu teritorije rasprostranjenja, S.salamndra je relativno često prisutna vrsta, ali gustina opada u mnogim regionima.
Vrsta je mnogo ređa na golim terenima nego u šumovitim. Ženke su aktivne tokom dana tokom reproduktivnog perioda; adultne jedinke su aktivne u sumrak, dan provode ispod panjeva, oborenog drveća, stena, korenja velikog drveća ili u rupama.
Po kišnom vremenu salamandre izlaze iz svojih skrovišta i po danu. Kada salamandre napuštaju svoja skloništa tokom dana to je indikacija za kišu. Hibernacija je tipična samo nekim grupama na severu, kao i na jugu(Izrael) gde aktivnost prestaje tokom vrelog letnjeg perioda. Slično, u centralnoj Evropi period reprodukcija je od proleća do jeseni, dok je na jugu ograničen na zimu. Parenje se odigrava na kopnu a česte su i borbe među mužjacima. Vrsta je tipično viviparna, mladunci dolaze na svet u vodi i to uglavnom u plićim potocima.
Broj larvi koje produkuje ženka, kao i doba polne zrelosti varira u okviru grupe. Salamandra salamandra bernardezi i ponekada S. s. fastuosa rađaju potpuno metamorfozirane salamander. Period metamorfoze traje nekoliko meseci, ali većinom larve prezime a onda na proleće metamorfoziraju. Larve se obično nalaze u delovima potoka u kojima nema riba. Larva se odmah po rođenju aktivno hrani. Ishrana se ne menja bitnije tokom razvoja, osim što plen postaje veći. Tako da najveći plen proždiru adultne žabe i to veće mekušce i stonoge.

ANTROPOGENI UTICAJ I UGROŽENOST:
Uništavanje prirodnih staništa, zagađenost i skupljanje u komercijalne svrhe(trgovina životinjama uglavnom) predstavljaju najveće pretnje populacijama od strane čoveka.

MERE ZAŠTITE:
U budućnosti su nužna istraživanja u oblastima: taksonomije, brojnosti populacija i njihove rasprostanjenosti, biologiji i ekologiji, statusu staništa, opasnosti po populacije, merama zaštite, monitoringa, itd.

VRATI ME NA POČETNU STRANICU