RANA GRAECA

Grčka žaba

Klasa	Red	Familija	Rod
Amphibia	Anura	Ranidae	Rana

Crvena knjiga: LC- poslednja briga

CITES: nije na listi

Rana graeca Boulenger = Ranjiva (VU) lokalno

Nalazi se u listi Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti Republike Srbije


Naumov

OPIS:

Rana graeca živi u hladnim vodama planinskih krajeva. Vrlo je brza i okretna žaba. Veličine do 8cm. Boja tela jako varira i odlično je prilagođena boji okoline. Većinom žućkasta ili crvenkasta, maslinasta ili sivomrka, često posuta mrljama i tačkama raznih boja. Donja strana svetla, bela ili žućkasta. Prednji deo glave je relativno kratak i prilično ovalan. Telo je relativno dugo i spljošteno. Pupila je horizontalna. Timpanalna zona je teško uočljiva a dužine je 3/5 prečnika oka. Postoje individue koje na leđima nose krupne pečurkolike svetle izraštaje. Vratni deo je tamnije pigmentisan sa karakterističnom svetlom linijom na sredini. Mužjaci menjaju boju u crnu ili mrku tokom sezone parenja, a koža im postaje poput želea usled akumulacije limfe u podkožnim žljezdama.

DISTRIBUCIJA I STANIŠTE:

Prema podacima zemlje distribucije su: Italija, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora, Bugraska, Grčka i Albanija.
Klima predstavlja odlučijući faktor u distribuciji. Vrsta preferira relativno hladne i vlažne areale, dok izbegava suve i vrele areale isto kao i sa jakom i dugom zimom. Staništa ove vrste su bistri potoci, izvori i rečice, kroz koje teče voda tokom cele godine, smešteni uglavnom u liščarskim i mešovitim šumama, ali isto i u brdskim i planinskim dolinama. U ovakvim biotopima, Rana graeca živi uz vodu tokom godine, retko istražujući daleko od nje, a i onda obično noću ili posle kiše, kada je vlažnost visoka.
Ipak postoji par izveštaja o pronađenim jedinkama na izvanrenoj udaljenosti od vode. U Grčkoj se pojavljuje na nadmorskim visinama od 240 do 1400m, u Bugarskoj od 280 do 1150m.
U Albaniji i tlu bivše Jugoslavije od 200 do 2000m nadmorske visine. Retko se vrsta pronalazi na nižim nadmorskim visinama.

IUCN, Conservation International, and NatureServe. 2006. Global Amphibian Assessment. <www.globalamphibians.org>. Accessed on 04 May 2006.

According to: Gasc, J-P. et al. (1997)
Amphibians and reptiles in Europe.
SEH, MNHN, Paris. 493 pp.
www.gli.cas.cz/SEH/atlas/

ABUNDACIJA I PONAŠANJE:
Odrasle jedinke žive uz obalu potoka i izvora i uskaču u vodu kada se uplaše. U toku godine imaju samo jedan reproduktivni period.
Ubrzo posle perioda hibernacije, koji traje od februara do aprila, ulaze u reproduktivni. Mužjaci se oglašavaju iz vode, okupljeni u basenima nastalim od bukica ili blizu obala gde je struja mala. Tamne pukotine obale uz korenje ili stene su omiljena mesta za parenje.
Mužjaci se oglašavaju uglavnom noću, ali takođe i tokom dana što zavisi od temeperature vode. Jedna masa jaja može da sadrži od 200 do 2000 jaja. Jaja su 2-3.5mm u prečniku sa želatinoznim omotačem 4-7mm. Proučavanje je potvrdilo da mužjaci ponekad čuvaju jaja izvesno vreme. Tek izašle larve su 9mm duge i porašće do 45mm u naredna 2-3 meseca, takođe niska temperature može značajno usporiti process preobražaja. Reproduktvnu sposobnost stiču posle treće hibernacije.

ANTROPOGENI UTICAJ I UGROŽENOST:
Rana graeca u Bugarskoj se javlja na nadmorskim visinama od 400 do700m. U Albaniji i zemljama bivše Jugoslavije na visinama od 300 do 1000m. Ova vrsta nije direktno ugrožena. Ipak, neka činjenja čoveka mogu dovesti do smanjenja brojnosti populacija.
Opasnost je naročito prisutna u Grčkoj poslednjih godina.

MERE ZAŠTITE:
Vrsta se nalazi u Apendiksu III Bernske konvencije.

VRATI ME NA POČETNU STRANICU

©Napomena o autorskim pravima: Svi podaci i fotografije su isključivo za obrazovne svrhe. Umnožavanje za preprodaju ili druge komercijalne svrhe je zabranjeno bez prethodnog pismenog odobrenja nosilaca autorskih prava. Sva prava su zadržana.

© Copyright notice: All data and photos are for educational purpose only. Reproduction for resale or other commercial purposes is prohibited without prior written permission of the copyright holders. All rights reserved.