HYLA ARBOREA

Gatalinka, žaba kreketuša

Crvena knjiga: NT- skoro ugrožena
CITES:nije na listi

Hyla arborea arborea = Ranjiva (VU) lokalno

Nalazi se u listi Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti Republike Srbije

Naumov

OPIS:
Jedna od najmanjih žaba Evrope. Leđna strana tela je gatka a trbušna sterna je zrnasta. Dorzalna pigmntacija varira od zelene do svetlo-sive, braon, ili skoro potpuno crne, u zavisnosti od boje staništa i temperature staništa. Pigmentacija se menja u zavisnosti od boje podloge.
Ne poseduje crne mrlje ispod očiju. Ventralna strana je bele ili žute boje. Dorzalna strana je od ventralne razdvojena tankim, tamnim poljem bez prekida, sa belom spoljašnjom ivicom. Ovo tamno polje najčešće doseže unutršnjost prepona. Svetla linija uokviruje usta.
Mužjaci za razliku od ženki poseduju neparnu rezonatorsku kesu(vidljivu spolja), koja se ističe kao tamniji kožni nabor na vratu.
Očna pupila horizontalna. Prsti na zadnjim ekstremitetima spojeni plovnim kožicama. Vrhovi prstiju prednjih i zadnjih ekstremiteta prošireni u jastučiće kojima se pripijaju za podlogu. Osim toga koža na donjoj strani glave i trbuha im je lepljiva što im omogućava da se dobro drže i na lišću. Timpanalne membrane manje od očiju. Kada se zadnji ekstremitet ispravi duž tela, tibio-tarzalni zglob dostiže prednji kraj oka.
Prisutni zubi na vomeru. Jezik više ili manje slobodan u zadnjem delu.

DISTRIBUCIJA I STANIŠTE:
Prema podacima rasprostranjene su u sledećim državama: Slovačka, Bosna i Hercegovina, Češka Republika, Moldavija, Srbija i Crna Gora, Velika Britanija, Ukrajina, Švajcarska, Švedska, Ukrajina, Turska, Čpanija, Slovenija, Rusija, Ruminja, Portugal, Poljska, Holandija, Luksemburg, Lihenštajn, Litvanija, Italija, Izrael, Mađarska, Grčka, Nemačka, Džordžija, Francuska, Danska, Bugarska, Belgija, Belorusija, Azerbejdžan, Austrija, Albanija.

Vrsta je rasprostanjena gotovo u celoj Evropi. Severna granica rasprostranjenosti polazi od Danske, Švedske i južnije obale baltičkog mora u Litvaniji(Vilnius: 54°41'N, 25°17'E) preko Belorusije(približno granicom Ošmijani-Uzda-Slutsk) do južnih delova Rusije.
Odavde granica se prostire ka jug-jugo-istoku približno linijom Bransk provinceije - Kursk provincije - zapadno od Bjelgorod provincije zatim južno u Ukrajini od Krahova do Dnepropetrovsk provinceije do Donetsk province. U Krimu, žaba je poznata od južne obale do krajnjeg severo-zapada poluostrva. Žaba nije prisutna u istočnim i zapadnim delovima Iberia poluostrva i južnoj Francuskoj.
Neke podvrste žive i na Kavkazu. U svom severnom arealu rasprostranjena je u Rusiji, približno od Krasnodar regiona (Stavropol: 45ş03'N, 41ş59'E). Odatle granica se prostire kroz Stavropol region jugoistočno a zatim ka istoku: Severna Osetia do Čečnije u Daghestanu.
Istočni delovi južne granice rasprostranjenosti pružaju se od severne Turske do Džordžije i Azarbejdžana.
Južna granica rasprostranjenosti je nedovoljno poznata.
H. arborea kretensis živi na Kritu, Rodosu, Peloponezu i zapadu Male Azije;
H. arborea molleri živi u severo-zapadnim delovima Španije i Portugaliji; H. arborea sarda živi na Korzici, Srdiniji i Elbi.
Gatelinke žive na dobro osvetljenim staništima u mešovimtim široko-lisnim šumama, žbunastim staništim, vrtovima, vinogradima, voćnjacima, parkovima, obalama jezera i reka. Izbegavaju tamne i neprohodne guste šume. Livade uglavnnom koriste za razmnožavanje.
U južnim delovima Evrope, u zoni šumo-stepa, gatalinka naseljava ostrvske šume i guste plovne ravnice. U planinskim regionima, gatalinka živi samo u šumama i ponekad prodire u subalpski pojas. Mrešćenje obavljaju u stajaćim vodama kao što su jezera, ribnjaci, močvarama , ponekad čak u barama i rovovima ispunjenim vodom.

IUCN, Conservation International, and NatureServe. 2004. Global Amphibian Assessment. <www.globalamphibians.org>. Accessed on 15 October 2004

According to: Gasc, J-P. et al. (1997) Amphibians and reptiles in Europe. SEH, MNHN, Paris. 493 pp. www.gli.cas.cz/SEH/atlas/

ABUNDACIJA I PONAŠANJE:
U pogodnim staništima južnog dela areala rasprostranjenosti gatalinka je čest vodozemac. Npr. na jugu bivšeg Sovjetskog Saveza u proleće moguće je izbrojati i do 20 jedinki na 100m obale jezera. Posle reprodukcije, gustina populacije je maksimalna u rečnim dolinama.
Tokom dana gatalnike uglavnom sede na granama i širokom lišću drveća, žbunova i krupnijim zeljastim biljkama.
Aktivne su uglavnom predveče i noću, kada se polaze u potragu za hranom i vodom. Tokom jesenjih migracija sve do perioda hibenacije, Hyla arborea je aktivna tokom dana. Hiberniraju od septembra- decembra do februara ili čak početka maja, na suvom(na zemlji, u rupama, ispod kamenja ili u šupljinama drveća). Vreme za reprodukciju je od aprila- maja, ali ponekad i u martu, junu čak i kasno u julu. Kao po pravilu, nalazi se više mužjaka u barama u kojima se razmnozavaju nego ženki. Ženke ulaze u basen u kome će se pariti posle mužjaka i odmah posle oplođenja izlaze iz basena. Obično polažu po 200 do 2000 jaja podeljeno u više porcija, najčešće u grupama od po 30 do 100 jaja. Metamorfoziraju od juna do septembra, u zavisnosti od geografskog položaja lokaliteta.

© 2004 Dr. Peter Weish

U retkim slučajevima larve prezimljuju i metamorfoziraju sledećeg leta. Mlade žabe žive na obali i penju se na niže žbunje.
Hyla arborea se hrani insektima. Sposobnost da prave duge skokove omogućava im da hvataju insekte koji su brzi u svom letu. Žabe se hrane na tlu. Tokom sezone parenja, adultne jedinke se periodično hrane na oblim i na granama visokog drveća iznad vode.

ANTROPOGENI UTICAJ I UGROŽENOST:
Brojnost gatalinki u zapadnoj i centralnoj Evropi je u zančajnom opadanju čak im preti i izumiranje; a sve kao posledica nestajanja sredine za razmnožavanje, izolacije i fragmentacije staništa, zagađenja i sakupljanjem od strane ljudi, ali i promene klime.

MERE ZAŠTITE:
Ova vrsta je prilčno osetljiva na promene staništa, kao posledicu fragmentacija šuma, livada(sa izolovanim populacijama), zagađenja vodenih staništa i izgradnje drenažnih sistema(usled industrijalizacije i stvaranja agrarnog zemljišta) i introdukovanih vrsta predatorskih riba. Sve ovo stvara kao posledicu smanjenje brojnosti gatalinke u centralnoj i zapadnoj Evropi i opasnost od smanjenaj brojnosti lokalno u Turskoj.
Ova vrstu ljudi često love za prodaju kao kućne ljubimce što u nekim delovima njenog areala može dovesti do samanjenja brojnosti(zapadna Evropa).

VRATI ME NA POČETNU STRANICU