Tekst za odrasle - mame, tate, vaspitače i radioničare

Želja nam je da deca uzrasta od 5 do 14 godina starosti kroz igru direkno dožive, ispolje i shvate neke od osnovnih principa ekološkog obrazovanja.

Potrudili smo se da se naše dečije igre u vidu radionica baziraju na zajedništvu, pa stoga ni jedna od igara ne podstiče podelu i sukob ili takmičenje kao odlike principa moći i korporacijskog mišljenja.
Osnovna ideja radionica je da deca dožive slobodu da su u stanju da deluju, kao i da obrade i usmere niz veoma važnih unutrašnjih iskustava, koja se u dosadašnjim školskim sistemima nisu pozitivno negovala, jer je sistem bio programiran po principu piramide moći - najuspešnijem nagrada - slabijem - kazna.

Bavljenje ovim iskustvima je veoma osetljiv posao, jer ih deca često nisu svesna (npr, nedoumica, sumnja, zbunjenost, ljubav, sloboda...).
Ti doživljaji su osetljivi na ukupnu atmosferu okruženja (mesto, doba dana, raspoloženje vaspitača, raspoloženje deteta,prethodna iskustva deteta...) pa se lako može desiti da se umesto ciljanog iskustva dobije njegova suprotnost.
Tada do izražaja dolazi iskrenost radioničara, njegovo mentalno stanje i iskustvo i mogućnost da sa detetom zajedničkim snagama prevaziđu negativno iskustvo.

NAPOMENA: Svako forsirano, nametljivo (egocentrično) ili diskriminaciono ponašanje radioničara postaće kontraproduktivno (čak je i pohvala pojedinačnog deteta kontraproduktivna, pa treba pljesnuvši dlanovima izvesti grupu iz usmerenosti na uspešno dete pa pohvaliti grupu šireći ruke ka svoj deci uz reči podrške).
Potrebno je stvoriti atmosferu punog uvažavanja svakog člana grupe, a time i njegovog doživljaja. Uloga radioničara je da u grupi primeti svako dete, podrži ga tačno tamo i koliko je potrebno, a da ga pritom ne izloži neprimerenom iskustvu.
Pažljivo doziranje sebe je veština i važno je da radioničar ne postane autoritet, sudija ili bezgrešni model.
Bolje je da dete ostane uskraćeno za sopstveno iskustvo nego da sumnja u verodostojnost prenetog!

Put kojim dete ide je IGRA - ISKUSTVO - SAZNANJE - RAZVOJ.
Zbog toga je bitno da pri donošenju zaključka zajedno sa decom učestvuje i radioničar (vaspitač) i sugeriše im i pojasni opšti stav, smisao na samom kraju pojedinačne radionice.

Preporuke su da se počne sa grupnim igrama, kako bi se deca oslobodila od treme usled istupanja, kako bi se stvorio duh zajedništva, a da se tek pri kraju pređe na igre kada svi učestvuju, ali je u centru jedno dete.
Optimalno je raditi sa grupom sastavljenom od 10-toro do 15-toro dece, čiji razlika u godinama (uzrasni raspon) ne prelazi 3 godine. Ovo je važno jer manji broj učesnika ugrožava grupnu dinamiku i strukturu, a veći broj dece čini rad površnijim i smanjuje kvalitet i efekte rada.

Učestvovanje dece u radionicama uvek treba da je na dobrovoljnoj bazi.
Princip rada ne uključuje posmatrače, pa deca koja ne žele da učestvuju trebaju da dobiju ponuđenu alternativu da rade nešto drugo, ali sa napomenom da se u svakom trenutku mogu priključiti radu ove grupe. Ako radionice vodi jedna osoba bez pomagača (što se ne preporučuje), decu ne treba ostavljati da čekaju, već ih animirati nečim, a za to vreme dok recimo crtaju, dati smernice drugoj grupi.

Vrlo je korisno da se neka od osnovnih pravila ponašanja dogovore (a ne nametnu) u početnim fazama rada, (npr. javljanje za reč, izlaženje iz radionice...), jer ako su pravila nenametnuta veća je verovatnoća da ih deca prihvate kao svoja sopstvena pravila.

Priprema radionica je veoma ozbiljan posao, a samo izvođenje je veoma naporno za radioničara, pa se treba pripremiti, odmoriti i dovesti u stanje iskrenih emocija, koje znate da pozitivno kanališete.

Ključne reči
Razvojna psihologija, socijalna interakcija, metakognitivni uvid

U izradi radionica veoma nam je pomogla knjiga
Igrom do spoznaje
Beograd 1995
Izdavač, Centar za antiratnu akciju i UN, visoki komesarijat za izbeglice
ISBN 86-82297-02-7